Затичемо Драгољевића у првој авлији како рукује брусилицом секући цеви. Потом ће да уследи заваривање. То ће бити делови конструкције за кров будућег музеја који жели да направи на свом имању. Наш домаћин наводи да два плаца која поседује један до другог, са две одвојене куће, поред места свог боравка, жели да претвори у музеј машина сличан гласовитом Музеју “Жеравица” у оближњем Новом Милошеву.
У другом дворишту, у којем су сад пољопривредне машине, према Милановим речима, једног дана биће „адреналин“ парк намењан деци.
– Возаћемо децу трактором у приколици и то што буду доживели после ће моћи и да нацртају, с обзиром да сам и ја сликар, могу им дати основна упутства, а уз сликање, они ће овде моћи да попију и сок, да нешто поједу и да имају многе друге активности. Поред тога планирам да отворим и један етно-сликарски камп за малишане. С обзиром да држим пуно домаћих животиња – коње, козе, магарце, свиње мангулице, као и све врсте живине, намеравам да овај простор још додатно уредим и да направим баш леп паркић за децу.
Показује нам будуће музејске експонате на које је поносан: швапска пећ, која и данас беспрекорно функционише, потом ту је и једна од првих писаћих машина, “Олимпија”, па “Штанглогер”, немачка кочија, која је ручни рад и на коју је јако поносан, као и многе двоточкаше који су у различлитим фазама рестаурације. Питамо га откад датира његова љубав према старинама?
– Сликарством се бавим четрдесет и пет година. Поред сликарства, једно време сам држао и дискотеку, која је успешно радила од 1989. до 2000. После затварања дискотеке сам се поново интензивно окренуо сликању, а тад сам почео и да скупљам старе предмете. Поред набројаног, имам и један трактор из 1951, а осим њега поседујем и комплетну колекцију “Томосових” мотора од 1958. и првог модела “Колибри”, па закључно с моделима из 1965. године. Интересују ме само стари мотоцикли, дакле не ови новији модели. Имам и старе бицикле суботичке фабрике “Партизан”. То мислим да објединим у један уметничко-стамбени простор – каже с поносом.
Кад је реч о сликарству, наводи да му је жеља да своју стару кућу, на истом плацу, претвори у легат, с обзиром да у Козарцима организује и сликарске колоније. Ове године ће се мајска колонија трећи пут одржати и план је да буде хуманитарног карактера, где би сав приход од проодаје слика ишао некој хуманитартној организацији.
– На колонији је прошле године било 60 сликара и жеља је да у том обиму и наставим, а у плану је да нам у госте дођу и сликари из комшилука, Босне, Хрватске, Македоније, Бугарске, Румуније и Мађарске, као и наши наивни сликари из Падине. Планирано је да то буде најмасовнија колонија такве врсте у Војводини. Одржаће се у Галерији “Здравко Мандић”, у нашим Новим Козарцима с обзиром да сам ја потпредседик нашег ликовног удружења.
Кад је већ тако свестран, питамо га и које му је у ствари основно занимање?
– Основна струка ми је пољопривреда, али с обзиром да су претходне 3-4 године биле сушне, самим тим и приход ми је мањи, што је успорило радове на овим мојим уметничким пројектима. Додао бих да тренутно, поред музеја и „адреналин“ парка, паралелно радим на томе да од своје старе куће правим галерију, односно легат и опремим једну трокреветну спаваћу собу која ће имати купатило, кухињицу и атеље, да могу заинтересовани сликари ту да бораве током трајања колоније.
Текст и фотографије Немања Савић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању