Може ли Србија и на који начин спречити на Косову и Метохији, које је под протекторатом ОУН и Резолуције 1244, прекрајање историје, тешко је у овом моменту рећи. Поред преименовања српских градова и села Приштина све чешће говори о српским светињама, српским тврђавама и градовима као о „косовским културним добрима“.
Према подацима Републичког завода за заштиту споменика културе Србије на Косову и Метохији је било 1.181 црква, 115 манастира, 48 испосница, осам спомен-капела и спомен-костурница, затим 96 тврђава и старих градова и 14 двораца српске властеле, што представља укупно 1.355 здања.
Ако се овоме додају и наша стара гробља, укупно 534, број српских топонима скоро да је две хиљаде (1.998). Са тако богатом баштином на једном простору који обухвата 10.886 квадратних километара, мало ко се може похвалити у свету. На жалост, богатство српске духовне баштине на Косову и Метохији је у неколико последњих деценија (али и векова) десеткован уништавањем и затирањем од стране Албанаца.
Истицање косовске заставе на тврђавама Ново Брдо, Каљаји изнад Призрена и служење католичке мисе на темељима Цркве Свети Никола у Новом Брду, само је доказ настојања прекрајања историје Косова и покушаја учвршћивања новонасталог термина „косовско културно добро“.
Посебно флагрантан пример овог прекрајања и скрнављења вековне српске историје града, јесте то што су Албанаци 17. маја 2018. године на седници тзв. Владе у Приштини Призрен прогласили историјском престоницом Косова?!
У централном делу тврђаве старог, српског царског града изнад Призрена (на 504 метара надморске висине) на једном обавештењу за туристе, на албанском, српском, енглеском и турском језику, наводи се под насловом „Казамати“, чему су они служили и да је у њима био заточен од стране Турака, од 1881. до 1884. године, Абдул Фрашери (1839–1892) један од оснивача Призренске лиге. На вековима старој српској тврђави царског Душановог града за Албанце су најважније управо те три године утамничења Фрашерија од стране Турака.
„Казамати су одаје где су војници проводили највише времена. Служиле су за одбрану тврђаве, неке од њих као затвори, неке као штале. Абдул Фрашери је овде био заточен од 1881. до 1884. Пређите из једне просторије у другу и избројите укупно 7 удубљења у зиду. Уђите у њих и приближите се отворима. Управо су ту стајали војници са оружјем како би бранили тврђаву“.
Текст и фотографије Зоран Влашковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању