На огромној светлуцавој воденој површи плута овал пресвучен зеленим сомотом таква је слика острва Ирске, гледана са великих висина, или из авиона. Та водена површина је, бар са две стране атлантске и арктичке – непрегледна. Може бити сиња, плавичаста или плава, зависно од тога како се у њој огледа небо. И при осредњој осунчаности, кроз паперје облака, нашим очима се на плаветној основи готово нападно приказује: зелено, зелено, зелено… Са приближавањем летелице тлу, та боја постаје све упечатљивија. Сасвим разумљиво је, онда, и откуда уобичајена метафора за Ирску „зелено острво“, мада, они који су осећајно везани за ту „плутајућу“ земљу, каткад је именују и поетичније „смарагдно острво“. Зелена боја доминира и у ирској хералдици: једна од три траке на застави Републике Ирске је зелена, а општи ирски амблем је зелени лист детелине. Огромна зелена „мрља“ при североисточном крају Атлантика по величини је треће острво у Европи, после Гренланда и Британије. Пространо је приближно као Србија. Република Ирска заузима нешто више од четири петине острва, јужно и северозападно од Северне Ирске, која је пак покрајина у саставу Велике Британије. Једина келтска држава Ирци су народ чији су се преци, стари Келти, у античком добу простирали по широким европским пространствима, и који су, иако без сопствене државне организације, исказивали велику војну снагу (проводили су обимне походе чак и против моћних држава тог времена, Грчке и Рима).
Наставак можете прочитати у броју 3092/93.