У потрази за пословном слободом и балансом, Марија Ђурић из Косјерића, мајка петоро деце, донела је храбру одлуку да закорачи у свет предузетништва и покрене радионицу „Перуника Сербика“. Иако се свет CNC и ласерских машина (рачунарски контролисани производни уређаји који аутоматски секу, буше, глодају или обликују материјале, скраћеница CNC значи рачунарско нумеричко управљање. енгл. Computer Numeric Control) ретко повезује са женама, она је своју струку електротехничара рачунара савршено укомпоновала са љубављу према уметности, духовности и дрвету. Данас, израда уникатних икона у дуборезу и персонализованих предмета за њу није само стабилан извор прихода и креативни вентил, већ и моћан алат за хуманитарни рад кроз који редовно пружа руку помоћи онима којима је то најпотребније у њеном родном месту и шире.
– Морам признати да нисам размишљала о раду на CNC машини – искрено започиње Марија. – Више је то желео мој супруг. Пошто живимо у стану, а имамо пуно деце, ово је некако било могуће остварити – да радим, да имамо користи од тога, а да не морам да будем обавезна према неком другом. Да будем сама свој газда. Искрено сам му захвална на томе
То што је по струци електротехничар рачунара, значи да јој програмирање и цртање нису били страни. Корак ка самосталном бизнису био је изазован, али и потпуно природан след околности.
Идеја о изради икона у дуборезу проистекла је из њиховог специфичног начина живота, али и породичних корена. Наиме, деда Маријиног супруга некада се бавио дрвенаријом, правећи столарију и кошнице. У кући су остале његове старе машине уз које је супруг и заволео овај занат. С обзиром на то да су посвећени духовном животу, а Марија поседује таленат за сликање, одлучили су да споје модерну технологију и традицију. Подигли су кредит, купили прву CNC машину и храбро се упустили у предузетничке воде.
– Покренули смо израду икона у дуборезу где добар део посла одради CNC машина, а ми даље настављамо са фином ручном обрадом. Супруг ми пружа огромну подршку. Иако је запослен у фирми, сваки слободан тренутак користи да ми припреми дрво – од сече на терену до обраде даске у тачним димензијама. Ја затим преузимам дигитални део: креирам програм на рачунару, покрећем машину, а након тога следи најважнији и најосетљивији корак – ручно обликовање и дорада ликова.
Овај процес, како Марија објашњава, захтева дане стрпљивог рада. За израду иконе средње величине потребно је између три и четири дана интензивног и фокусираног труда.
– Код израде икона најнапорније је шмирглање, јер том процесу заиста нема краја. Све остало иде глатко.
Текст: Зорица Драгојевић
Фотографије: Перуника Сербика
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању