Прича о белоглавом супу: где си то била, црна Добрила

Да није било турских граничара, или да је одлетела још који километар даље и пала на тло ратом захваћене сирије, Питање је да ли би прича о овом лешинару из кањона Увца имала срећан крај

Када је мали несташни врабац провирио из гнезда да види шта се догађа у свету у који још није полетео, па испао, родитељи су га вратили у ушушкани дом и изгрдили. И настала је позната песмица чији је ово део “… тата га кљуцнуо двапут по глави, а мама само једном у крило, и обоје му љутито рекли- шта си радио, срам те било…” Тако је прошао мали врабац. Како ли ће да прође Добрила, питање је. Али, најмање критика јој свакако не гине. Нешто као “…где си то била, црна Добрила?”. И, ако се само на томе заврши– добро је. Јер, мали врабац је добио батине, а само се спустио који спрат ниже од дома, а Добрила је стигла чак до Турске.

Добрила је белоглави суп. Или белоглава супица, новосрпски речено. Рођена је на Увцу. И док туристи из целог света долазе да виде не само наше белоглаве супове, који се тамо гнезде, већ и лепоте овог кањона и ове реке, Добрила је кренула на другу страну. У свет. И то не било где, него у Турску. Заправо, ко зна куд је кренула и где би стигла. У Турској је застала. Па како онда човек да се не запита: “Шта ти би, Добрила?” Наши стручњаци Фондације за заштиту птица грабљивица кажу да је ова млада женка маркирана на гнезду 2018. године и добила је крилни број “18”. –Током маркирања она је била најмирнији суп и постала је позната по селфи фотографијама са члановима Тима за маркирање – кажу у Фондацији. – Због своје доброте, илити добре природе, добила је име Добрила. И чим је стекла самопоуздање, Добрила је кренула у свет. Ништа Увац, ништа Србија, правац –Турска. Први пут је евидентирана 12. децембра код турског града Дијарбакира.

– Према нашим подацима које прикупљамо дугогодишњим редовним спровођењем програма маркирања и праћења супова, око 92 одсто младих супова, вођених природним нагоном за миграцијама и у потрази за храном, крене на пут– кажу у Фондацији.– Највише мигрирају у југоисточни Медитеран. Том приликом велики број њих страда на различите начине, од тровања, струје у далеководима, криволова или изнемоглости. Око 62 одсто успе да се врати у завичај, нађе пара и свије гнездо.

Тако је, дакле, кренула и Добрила. И, половином децембра, у Фондацију је стигла депеша да је у Турској, близу сиријске границе, нађен белоглави суп. Нађена је промрзла и изнемогла у снегу. Када су дознали чија је Добрила, из Министарства пољопривреде и шумарства Турске у Србију су послали вест. Побринули су се Турци о Добрили како ваља, добила је лекове и савет ветеринара, чак је постала и медијска звезда, и после неколико дана опоравка, под надзором ветеринара винула се у небо. И уместо да крене кући, у Србију, непослушна Добрила се увалила у још већи проблем. Успела је да одлети мало више од сто километара, па се опет приземљила. Баш на граници са Сиријом.

У Фондацији кажу да ју је ту, смрзнуту и заглављену у дубоком снегу, приметио пастир, али како није могао да јој приђе, обавестио је пограничну војску. Патрола је дошла, узели су Добрилу, усликали прво њу, а онда и они са њом као са звездом и затим је однели у караулу. Нахранили је, угрејали, па онда предали Дирекцији националних паркова, која је Добрилу проследила у прихватилиште за животиње.

– Добрила је сада на сигурном, сита је и под стручним надзором – кажу у Фондацији.– Претпостављало се да јој је крило поломљено, али је пре-гледом установљено да је реч само о лакшој повреди. Спремна је да полети, али ће се с њеним пуштањем на слободу сачекати док се временске прилике не побољшају.

И боље јој је да неко време проведе тамо. Да се опорави како ваља. А можда ће у међувремену и родитељи да јој се разљуте. Па, ипак, заврши само са критиком. Односно питањем: ”Где си то била, црна Добрила?”