Приче из школске клупе: Све мање првака

У овој години уписано је тек нешто више од шездесет пет хиљада деце стасале за Први разред основне школе, мање него икада откако се у србији води ова статистика, што је озбиљан аларм за цело наше друштво и државу. Просветаре додатно мучи стастус који су добили у оквиру платних разреда, па су започели штрајк, родитеље брине како ће се то одразити на дисциплину и учење, а саобраћајна полиција појачано дежура у близини школа, не би ли основце заштитили од несавесних возача

Први септембар многи од нас с разлогом доживљавају као „малу Нову годину“ јер је управо овај месец преломан у многим животним областима. Одмори су углавном завршени, породични буџети истањени, почиње набавка зимнице и огрева, а треба опремити и децу за школу. Ипак, најзначајније промене доживљавају ђаци прваци, за које почиње једно сасвим ново животно раздобље у којем их, осим игре и забаве, чекају и обавезе. Радосни и поносни, малишани и њихови родитељи су прошлог понедељка, свечано одевени кренули у школу, где су их старији ђаци, учитељи и директори школа дочекали пригодним приредбама и поклонима, а затим и по први пут увели у учионице, у којима ће убудуће делити бројне заједничке сате. Идилично је и дирљиво сваке године гледати радознале и усхићене очи седмогодишњака, који се радују новим обавезама, али су и пуни стрепње како ће се снаћи и да ли ће одговорити жељама и очекивањима својих учитеља и родитеља.

Гашење сеоских школа

Оно што ову слику донекле нарушава јесте чињеница да је ђака првака сваке године све мање и мање, ове године само 65.510, дакле мање него икада откада се у Србији води ова врста школске статистике. У односу на прошлу 2017. када је такође забележен драматичан пад броја не само ђака првака него основаца уопште, што је резултирало смањењем броја одељења за осам стотина, ове школске године је уписано три хиљаде првачића мање. Ако још мало завиримо у не тако далеку прошлост, суочићемо се са податком да је на почетку овог миленијума, 2000. године, уписано нешто више од 85.000 седмака, дакле двадесет хиљада више него сада. Четвртина првака мање је озбиљан аларм за наше друштво и државу, а да ли ће мере за повећање наталитета уродити плодом, видећемо тек за десетак година, колико је најмање потребно да се уочи демографски скок или пад.

Актуелни министар просвете Младен Шарчевић ово стање образлаже ситуацијом из деведесетих година прошлог века, када је лоша економска ситуација довела до смањења броја новорођене деце, али и до емиграције младих људи, који су, у међувремену, своје породице засновали у Европи, Америци, Аустралији… „Срећом, Влада ради свој посао, држава се пробудила, смањује се број незапослених, постоје бенефиције за родитеље који се одлучују за више деце, па се надамо да ће се демографска слика поправити, ако не одмах, онда бар током наредних деценија“ – изјавио је недавно Шарчевић за један дневни лист.

Најгора ситуација је у српским селима, где је и најмање ђака, па је неопходно да се поједине школе и затворе. Према најављеном пројекту, који се управо припрема, деца из многих села биће премештена у друге школе у којима има више основаца, па су тамо и педагошки услови за рад бољи. То, међутим, доводи и до повећања броја ђака пешака (о којима је наш магазин и прошле године писао из броја у број) који ће морати да путују и по неколико километара до суседног села, како би сели у своју школску клупу и стекли знање неопходно за будући живот. Прошле године чак 97 сеоских школа је радило само због једног ђака, а приближно исто толико је имало уписано само по двоје деце.

Наставак прочитајте у броју 3111.