Недавно је група припадника дипломатског кора у Београду, женски део, као и представници медија, боравила у срцу Шумације, у месту Леушићи, на имању вредних домаћина које носи идилични назив „Рајски конаци“ и упознала се са чарима српске кухиње, лепотом природе овог бајковитог места, ваздухом који опија, причама из давнина о животу на селу, са начином како се прави ракија од старе добре српске шљиве… Ред сунца, ред кише, ред планинског ветрића и кисеоника од кога се лакше дише, ред дружења и смеха. Прича о српској традицији никад доста. Госте је шармирао и кулинарски едуковао наш познати кувар Лепи Брка. Само је тражио да у овој обуци и практично учествују неке од полазница његовог кратког курса на тему како се прави домаћа пита са зељем и слатка гибаница са сувим шљивама. А он је радо открио рецепт за ова традиционална национална јела. Супруга амбасадора Републике Азербејџан Лејла Касијева му је била једна од помоћница, као и супруга сиријског амбасадора Аге и оне су веома вешто и радо учествовале у прављењу домаће српске пите.
Мале кућице, њих десетак, рестауриране, аутентичне и модерне у исто време расуте су по пропланцима Леушића. Њихове старе дрвене ролетне су обојене веселим бојама, у жуто, плаво, зелено, баш као и клупе испред кућа али и кућице за птице. Имање се простире на неких десетак хектара а половину заузимају воћњаци са шљивама, кајсијама, боровницама а део је под шумом и пашњацима. Ово домаћинство се налази на врху брега који се зове Слон. Некада је припадало срезу Таковском а сада месту Прањани. То је део планине Сувобор који представља престоницу Равне горе, централног дела Србије. Жељу да се врати на имање својих предака, Зоран Јевтовић, који је био наш домаћин, добио је пре десетак година и то након што је пропутовао пола света.
– „Рајски конаци“ су породично домаћинство породице Јевтовић која је пореклом из Херцеговине и то из Гацка – испричао нам је Зоран. – Давне 1790. године наши преци су се преселили у ове крајеве и на овом имању су oд тада. Ту су постојали стари објекти у којима се живело, као и помоћни. Мој стриц је био визионар, неко ко је пожелео да ово имање оживи, тачније да му удахне нови живот. Боравио је у Словенији, у Прованси, Швајцарској и тамо је добио идеју како да реновира наше старе куће и да од њих направи рајско место где ће се поново скупљати наша породица али где ће долазити и многобројни гости. Када је стриц отишао у пензију, те сада давне 2005. године кренуло се са радовима, па су стари објекти ‘оживљавали’ један за другим. Например, стара качара у којој се некада радила ферментација ракије сада је велики објекат за дружење, за разне прославе и окупљања а велика штала је претворена у заиста модеран апартман који има спа и сауну, са прекрасном каљевом пећи.
Зоран каже да његов стриц нажалост није доживео да види „Рајске конаке“ у овом садашњем издању и пуном сјају али да је он његову визију наставио. Зоранова жеља је била да задржи аутентичне објекте, старе српске куће онаквима какве су биле али да их потпуно реновира изнутра, користећи нове материјале и дизајн, да им да савремени дух комфорног живота.Тако је интересантно и то да у старој штали, данас можете уживати у потпуној удобности апартмана у коме су кревети прављени по мери али са посебним душецима, у приватности изузетно модерног мини спа центра, можете читати интересантне монографије, књиге из светских књижара, пронаћи каталоге који најављују најновије светске културне догађаје у МоМи или Гугенхајму. А након таквог опоравка душе и тела можете свратити у трпезарију на врхунски свадбарски купус са месом, добру домаћу питу, супицу онакву какву су правиле наше баке, ракију врхуског квалитета…
Текст и фотографије: Бранка Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању