Пошто је пропао и четврти покушај да се учлане у једну од најугледнијих и најдуговечнијих међународних организација, која има већи број чланица и од Уједињених нација, албански званичници су у свом бесу практично забранили трговину са централном Србијом и Босном и Херцеговином, која је у Дубаију подржала Београд
Из Дубаија, са четвородневне 87. Генералне скупштине Интерпола, која је окупила више од хиљаду делегата из 182 земље, приштинска се делегација кући вратила разочарана и бесна. Такозвана Република Косово нија постала 195. чланица ове организације упркос агресивном лобирању њених моћних заштитника. Разочарана је била, али из сасвим других разлога, и делегација Русије, јер дугогодишњи функционер руског министарства унутрашњих послова, генерал Александар Прокопчук, потпредседник Интерпола за Европу, није постао нови председник Интерпола.
Разлога за понос, пак, имале су: Јужна Кореја, која је дала новог председника једне од најдуговечнијих и најугледнијих међународних организација, и Република Србија јер није дала да њена јужна покрајина, која се самопрогласила у државу, добије столицу у Интерполу. Наравно, разлога за задовољство имале су и делегације две острвске државе у Тихом океану, Република Кирибати и Република Вануати. Заговорници косовске независности би могли рећи да није логично да две државице које заједно немају ни четиристо хиљада становника глатко постану чланице Интерпола, а да, с друге стране, једна европска држава са скоро два милиона становника буде одбијена. Али, у Интерполу право гласа држава чланица има једнаку тежину, без обзира на то да ли је реч о Кини или Монаку, на пример, а да би уопште постале чланице светске полицијске организације, морају већ имати чланску карту Уједињених нација (УН) или бар бити у статусу посматрача. Вануату је постао чланица УН још 1981. године, а Кирибати 1999. године. Такву одлуку је Интерпол донео на прошлогодишњој Генералној скупштини.
Није како је речено…
Међутим, у не тако давној прошлости, било је примера да су чланице Интерпола „заборављале“ ово правило. Па се тако десило да Интерпол сада има једну чланицу више од УН (193). Осим Гибралтара, на пример, прекобројна је и Палестина, која је у ову организацију примљена у септембру прошле године. Пет година пре тога, 2012, Палестина је на Генералној скупштини УН, од статуса ентитета-посматрача напредовала у статус државе посматрача нечланице. Такав статус у УН Палестини дозвољава да гласа о неким одлукама Скупштине (прво гласање је било у новембру 2013, када је биран нови судија за Међународни суд за ратне злочине почињене на подручју бивше Југославије), као и да конкурише за чланство у неким међународним организацијама. Новом статусу Палестине у УН, коју је ПЛО у Алжиру самопрогласио за државу 1988. године, претходило је учлањење у Унеско. Многи ће рећи да поређење Израела и Србије, односно такозване Републике Косово и Државе Палестине није упутно, и мудри ће се са таквим ставом сагласити, али и додати да помно проучавање туђих искустава може бити веома корисно.
По правилима Интерпола за пријем нове чланице потребно је две трећине гласова држава чланица чији су представници присутни у сали. Иако је генерални секретар, немачки правник Јирген Сток, навијачки и противно Интерполовом статуту, организовао два круга гласања, надајући се ваљда да ће у другом кругу много више делегација дићи руке од гласања и напустити салу, приштински захтев је на крају добио подршку 68 држава, 51 је била против, а 16 уздржано, што ни издалека није било довољно за тријумфални повратак приштинских Албанаца у завичај.
Разлог за почетнички оптимизам Приштине, између осталог, дала је и Русија која је гласала да се захтев једне нечланице УН за пријем у Интерпол нађе на дневном реду Генералне скупштине у Дубаију. Реално, такво понашање традиционалног српског савезника у међународним организацијама није резултат руковања Тачија са Путином на маргинама париског меморијала поводом века од завршетка Првог светског рата, већ жеље Москве да евентуално придобије, ако не и сам Вашингтон, онда неке од моћнијих западних земаља за своју ствар – да њихов кандидат буде изабран за председника Интерпола. Ипак, притисак САД да Рус не прође (неки њихови медији су хистерично објављивали како ће Путин преузети контролу и над Интерполом), уродио је плодом. За председника Интерпола изабран је јужнокорејски кандидат Ким Џонг Јанг (57), који је на месту вршиоца дужности председника био од краја септембра када је дотадашњи шеф Интерпола Менг Хонгвеј ухапшен у Кини због оптужби за примање мита и друге криминалне радње.
Наставак прочитајте у броју 3122.