Нормално је да бивши шефови држава уживају повластице којима се исказује поштовање и обезбеђује достојанствен живот због функције коју су обављали. Ни наш закон у томе није изузетак, само што се јавност, када наиђе нови случај, увек ускомеша, јер све везује за личност, а не за права и функцију.
Недавно су црногорски медији пренели да је Светозар Маровић (63), који се већ дуже од годину дана налази на лечењу у једној болници за ментално здравље у Београду, као бивши, и једини, председник Државне заједнице Србија и Црна Гора (на тој функцији је био од фебруара 2003. до маја 2006.) тражио од Републике Србије, као правне наследнице те Заједнице, пензију и службеног возача. – То су спекулације, он се није никоме обратио за било какву привилегију која му по закону припада. Он је окупиран својим здравственим стањем – рекао је почетком маја Маровићев адвокат Здравко Беговић за црногорску телевизију, истичући да Закон о председнику Србије нигде не наводи нити елиминише могућег корисника тих привилегија, због чињенице да је осуђен на казну затвора, као што је случај са његовим брањеником. – Дакле, то није сметња у закону и ја не знам да ли ће Светозар Маровић у некој будућности тражити оно што му по закону припада.
Наставак можете прочитати у броју 3096.