Problemi studenata sa hendikepom – svest ljudi se najteže menja

Nepristupačnost objekata i otežano kretanje unutar zgrade, infrastruktura u gradovima, nedostatak literature prilagođene za posebne potrebe, samo su neki od otežavajućih uslova u kojima ovi mladi ljudi stiču znanje, ali najviše ih boli nerazumevanje sugrađana, kolega, profesora…

Svako vreme diktira drugačije modele ponašanja. Nekada su i odrasli zadržavali naviku da starijima ustupaju mesto u prevozu, kao i da pomognu komšiji ili prolazniku. Danas mnoga deca trče da zauzmu mesto u prevozu i ne pada im na pamet da ustanu, već gledaju kroz prozor ili u svoje mobilne telefone, dok vremešni ljudi stoje. Kako onda od njih očekivati da obrate pažnju na nemoćne, bolesne, stare ili osobe sa hendikepom?

Sa kakvim problemima se tek susreću studenti sa hendikepom u Beogradu, pitali smo Milana Jankovića, diplomiranog psihologa i izvršnog direktora Udruženja studenata sa hendikepom.

– Najviše bi trebalo uticati na to da se promeni svest ljudi. Iako za korisnike kolica imamo prilagođene autobuse i trolejbuse, vozači nisu uvek voljni da izađu i otvore rampu. S druge strane, kombi vozila Gradskog saobraćajnog rade do 20 časova, što je problem za mladu osobu koja kasnije izađe. U pitanju je neprilagođenost uslova u društvu, kaže Janković.

Nikola Ilić, predstavnik studenata sa hendikepom sa Pravnog fakulteta u Beogradu, još dodaje:
– Takođe je potrebno da studenti sa hendikepom budu osnaženi, to jest da imaju ista prava kao i ostali građani, kako bi posećivali kulturne manifestacije u gradu. Ovako su zatvoreni u svoja četiri zida. Lično, svojim aktivizmom, ne dozvoljavam da budem podređen nego ravnopravan sa ostalima. Nažalost, mnogi ljudi nas gledaju sažaljivo i koriste neprimerene reči, kao što su „invalid“ ili „jadničak“. Međutim, meni ne treba ničija milost, već podrška da u datom trenutku savladam neku prepreku, pošto imam motorički hendikep.

Na pitanje da li mu neko ustupa mesto u prevozu, Ilić odgovara:
– Naše sugrađanke mi izlaze u susret. Ali, empatije nema kada moram da platim račune ili da kupim nešto u prodavnici i treba da čekam u redu. E, na to sam navikao, rezigniran je ovaj dostojanstven, naočit i elegantan mladić, lepih manira.

Problemi sa kojima se suočavaju studenti sa hendikepom odnose se na infrastukturu, odnosno nepristupačnost za lakše kretanje po gradu, a u obrazovanju još uvek ne postoji dovoljan broj prilagođene literature. Više od polovine visokoškolskih ustanova ima samo rampu na ulazu, dok unutar zgrade ništa nije prilagođeno njima, a na prvom nivou su uglavnom samo toaleti i neke studentske službe.

Nastavak pročitajte u broju 3135.