Рекордна посећеност
ПРОЦВАТ ДОМАЋЕГ ТУРИЗМА

Сигурно да је звање „Европска престоница културе“, које је прошле године додељено Новом Саду, утицало да се у овом граду повећа број туриста, те је тако недавно саопштено из Туристичке организације овог града (ТОНС) да је 2022. година оборила све рекорде. Убрзо су се огласили туристички посленици и других, углавном атрактивнијих региона Србије, па Заводу за статистику није било друге него да саопшти да је прошла година била рекордна те да је нашу земљу посетио највећи број туриста икада.

Према последњим подацима овог Завода, за једанаест месеци прошле године било је 11,5 милиона ноћења. За исти период у туристичком смештају било је два милиона домаћих и 1,6 милиона страних туриста. У односу на период уназад, односно пре пандемије, порастао је број домаћих гостију у односу на странце. Раније је тај однос био пола-пола, по 1,7 милиона. Сходно повећаном броју туриста очекује се и повећани приход. Јер, у тих једанаест месеци држава и приватници инкасирали су око 2,2 милијарде евра. Марја Лабовић, директорка Туристичке организације Србије каже да је то лепо повећање у односу на 2021. годину када је зарађено око 1,6 милијарди евра.

И Београд је оборио рекорд. Први пут у историји забележено је више од три милиона ноћења, тачније 3.180.977, што је безмало за пола милиона више него 2021. Запослени у Туристичкој организацији Београда, који су изнели ове податке, кажу да су очекивали да број ноћења буде приближно исти као 2019. односно 2,7 милиона. Миодраг Поповић, директорТОБ-а каже да је прошле године у престоницу стигло око 1,2 милиона гостију, a странаца је било чак 86 одсто.То је, по његовим речима, отприлике исти однос страних и домаћих гостију као и претходних сезона. Проценат иностраних гостију је увек око осамадесет и више одсто.

Шта су предности Београда и зашто се наш главни град поред Истанбула најбрже опоравио од пандемије од свих већих европских градова? Туристички посленици сматрају да је на то утицало неколико ствари: за многе земље безвизни режим, прихватљиве цене, лепа природа, вредна историјска наслеђа, па и то да се налазимо на раскрсници Истока и Запада. Директор Поповић додаје да је један од разлога боље посећености и пребацивање промотивних активности у дигиталну сферу, као и велики број културних, забавних и спортских догађаја у престоници, попут дочека Нове године или завршног турнира Евролиге у кошарци.

Запослени у туризму не крију задовољство, а у Министарству туризма и омладине кажу да одговор за успех лежи у три ствари. Прво, једна смо од првих земаља која се отворила за стране госте током пандемије. Друга, домаћим туристима смо доделили 354.000 ваучера за одмор у Србији, што је директно допринело да имамо 1,3 милиона ноћења више него у рекордној 2019. години. Трећи разлог је што смо имали велики економски раст на тржиштима Русије, Турске, Немачке, Северне Македоније и Босне и Херцеговине.

 

Текст и фотографије О. Радуловић