Prof. Dr Zoran Avramović: Svaki Srbin želi da bude političar

Problem srpske Političke kulture jeste višak strasti, a manjak hladnog razuma. a posledica ovakvog odnosa je donošenje loših odluka. neke su bile istorijske, kao što je jugoslovenska zabluda, ili višedecenijsko ćutanje o j asenovcu ili komunističko nerešavanje seParatističkog Pokreta na k osovu i metohiji, smatra dr Avramović

Glavne oblasti naučnog proučavanja našeg sagovornika, prof. dr Zorana Avramovića, jesu sociologija obrazovanja, književnost i politika, odnosno kulturologija. Dokazao je da je u srpskoj kulturi književnost imala najtrajniji i najdublji uticaj na oblikovanje kulturne svesti, da su istorijski, politika, religija i književnost strukturisali biće srpske nacije. Upravo o ovim temama on govori za naš magazin.

Vaša naučna interesovanja se kreću između obrazovanja, politike i književnosti. Šta povezuje ove oblasti društva, a šta ih razlikuje? 

– Kultura nacije ih obuhvata i oblikuje. Mi obično mislimo da je kultura jedan izdvojen deo društva, a to je uže shvatanje. U širem smislu kultura sadrži i daje izraz i zna- čenje svim delatnostima u društvu.

Da preciziramo Vaše teme istraživanja. Najpre, obrazovanje. Kako ste se opredelili za analizu škole i obrazovanja? I šta posle nekoliko knjiga o, kako kažete, najvažnijem sistemu u društvu, možete da kažete? 

– Značaj obrazovanja jeste u činjenici da svaki pripadnik društva mora da prođe kroz sistem obrazovanja i vaspitanja. Ta činjenica sugeriše suštinsko pitanje: koje su vodeće obrazovne ideje? Da li obrazovanje za slobodu ili neslobodu, za odgovoran ili neodgovoran život, za naporan rad ili komociju, za brigu o opštem dobru ili za sebičnost, itd. Kreatori sistema obrazovanja obavezni su da pripreme mlade generacije za moralne, saznajne, estetske, društvene vrednosti.

Zašto je politika toliko važna? Zašto se u Srbiji toliko ljudi i privatno i javno bavi politikom?

Politika je, kako je to utvrdio jedan veliki nemački sociolog, najvažnija delatnost u društvu zato što njene posledice pogađaju sve druge profesije i sve građane. Otuda je potrebno otvoriti širom oči kada se opredeljujemo za političara i političku stranku. I u Srbiji ima kandidata za neozbiljnu, šarlatansku politiku, a ima i za nesrpsku, za politiku koja više vodi računa o interesima drugih nego o sopstvenom narodu. Razume se, ima i odgovornih političara i stranaka koje na prvo mesto stavljaju opšte interese građana Srbije i srpskog naroda. Svakom razumnom čoveku je očigledna razlika između pogubne dosovske politike i ove koja se danas vodi u Srbiji. Primer današnje borbe za zdravu ekonomiju i za Kosovo i Metohiju pokazuje kako se shvata privreda, kako država, a kako su je shvatali dosovci

Da li to ima neke veze sa srpskom političkom kulturom? 

– U Srbiji je već dva veka prisutna politička kultura koja ometauspostavljanje saglasnosti o nacionalnim interesima. Radi se o tomeda je partijski interes primarnijiod opštenacionalnog i državnog.Ima jedna rečenica nekog torijevca spočetka 20. veka: „Da mi pobedimo, pamakar država propala“. To je sumrakpolitičkog delovanja. Drugo, problemsrpske političke kulture je višakstrasti, a manjak hladnog razuma. Aposledica ovakvog odnosa u politicije donošenje loših odluka.

Nastavak možete pročitati u broju 3110.