Проф. Др Зоран Аврамовић: Сваки Србин жели да буде политичар

Проблем српске Политичке културе јесте вишак страсти, а мањак хладног разума. а последица оваквог односа је доношење лоших одлука. неке су биле историјске, као што је југословенска заблуда, или вишедеценијско ћутање о ј асеновцу или комунистичко нерешавање сеПаратистичког Покрета на к осову и метохији, сматра др Aврамовић

Главне области научног проучавања нашег саговорника, проф. др Зорана Аврамовића, јесу социологија образовања, књижевност и политика, односно културологија. Доказао је да је у српској култури књижевност имала најтрајнији и најдубљи утицај на обликовање културне свести, да су историјски, политика, религија и књижевност структурисали биће српске нације. Управо о овим темама он говори за наш магазин.

Ваша научна интересовања се крећу између образовања, политике и књижевности. Шта повезује ове области друштва, а шта их разликује? 

– Култура нације их обухвата и обликује. Ми обично мислимо да је култура један издвојен део друштва, а то је уже схватање. У ширем смислу култура садржи и даје израз и зна- чење свим делатностима у друштву.

Да прецизирамо Ваше теме истраживања. Најпре, образовање. Како сте се определили за анализу школе и образовања? И шта после неколико књига о, како кажете, најважнијем систему у друштву, можете да кажете? 

– Значај образовања јесте у чињеници да сваки припадник друштва мора да прође кроз систем образовања и васпитања. Та чињеница сугерише суштинско питање: које су водеће образовне идеје? Да ли образовање за слободу или неслободу, за одговоран или неодговоран живот, за напоран рад или комоцију, за бригу о општем добру или за себичност, итд. Креатори система образовања обавезни су да припреме младе генерације за моралне, сазнајне, естетске, друштвене вредности.

Зашто је политика толико важна? Зашто се у Србији толико људи и приватно и јавно бави политиком?

Политика је, како је то утврдио један велики немачки социолог, најважнија делатност у друштву зато што њене последице погађају све друге професије и све грађане. Отуда је потребно отворити широм очи када се опредељујемо за политичара и политичку странку. И у Србији има кандидата за неозбиљну, шарлатанску политику, а има и за несрпску, за политику која више води рачуна о интересима других него о сопственом народу. Разуме се, има и одговорних политичара и странака које на прво место стављају опште интересе грађана Србије и српског народа. Сваком разумном човеку је очигледна разлика између погубне досовске политике и ове која се данас води у Србији. Пример данашње борбе за здраву економију и за Косово и Метохију показује како се схвата привреда, како држава, а како су је схватали досовци

Да ли то има неке везе са српском политичком културом? 

– У Србији је већ два века присутна политичка култура која ометауспостављање сагласности о националним интересима. Ради се о томеда је партијски интерес примарнијиод општенационалног и државног.Има једна реченица неког торијевца спочетка 20. века: „Да ми победимо, памакар држава пропала“. То је сумракполитичког деловања. Друго, проблемсрпске политичке културе је вишакстрасти, а мањак хладног разума. Апоследица оваквог односа у политиције доношење лоших одлука.

Наставак можете прочитати у броју 3110.