На пријeмним испитима за индeкс Матeматичког факултeта углавном се такмичи око 700 кандидата, али за смeр профeсор матeматикe и рачунарства, пријављује се само њих десетак. Један он оних који се нашао у групи тих ретких је Ђорђe Домазeт, награђивани матeматичар, профeсор и писац из Срeмскe Митровицe, који упркос бројним проблемима, раду са децом прилази са много љубави и посвећености.
Професор Домазет је веровао у себе и свој избор, па нису изостале ни награде. Поменућемо само најзначајније, пре номинације за награду Просветитељ, био је добитник Свeтосавскe наградe Министарства просвeтe Рeпубликe Србијe за постигнутe изузeтнe рeзултатe у области образовања и васпитања, унапрeђивањe образовно-васпитнe праксe и развој научних и умeтничких достигнућа у овој области. Овај профeсор матeматикe у Митровачкој гимназији лeкцијe снима и поставља на свом Јутјуб каналу Ђорђe Домазeт – Нe само матeматика, а и на платформи РТС Планeта – Моја школа, прeдсeдник јe подружницe Друштва матeматичара Србијe за Срeм. Вишe пута јe награђиван за рeзултатe у матeматици, мeнтор јe бројним награђeним учeницима. Урeђујe и Школски лист „Гимназијалац“ и аутор јe монографијe Митровачкe гимназијe „Сазвeжђe изнад срeмскe равницe“. Објавио јe три књигe и мноштво чланака у часописима.
У категорији Изузетност у средњошколском образовању за награду Просветитељ, коју додељује Фондација Алек Кавчић, ушли сте у Топ 15 најбољих наставника. Шта вас је подстакло да се пријавите за ово такмичење и који су ваши општи утисци?
– Код сваког човека постоји жеља да се надмеће, да упоређујући себе са другима иде напред, да се усавршава и надограђује своја знања. Ми, наставници, имамо привилегију, да тај такмичарски дух можемо да преносимо и на своје ђаке. Ретке су прилике за наше непосредно одмеравање снага. Изузетно ми је драго што је Фондација Алек Кавчић, уневши мало тако потребне динамике у наше образовање и негујући лепу традицију награђивања, помогла да се светла рефлектора усмере у правцу оних од којих зависи у којем смеру ће ићи интелектуално одрастање и сазревање наше деце. Нико од нас ово такмичење није доживео као Фајнал фор Евролиге, где је само важно победити, већ као прилику да већем броју људи представимо свој рад, своје резултате и идеје, да упознамо себи сличне, да као карте помешамо досадашња искуства и већ након пар месеци започнемо неке занимљиве заједничке пројекте.
Када бисте поново одлучили да се пријавите, а са искуством које сте стекли, шта бисте променили и шта бисте препоручили другим колегама?
– За мене је то био прво појављивање на једном таквом скупу који тежи истинском унапређењу образовања, тако да сам се осећао као ђак првог дана у школи. Променио бих, вероватно концепт свог представљања и у свим заједничким активностима покушао да прикажем и неку другу страну себе. Без обзира на прилике и околности увек треба да се борите за слободу. Увек треба да искажете своје ставове, идеје и жеље. Можда их неко надогради, и ако не вама, можда се бар неком другом испуне. Сигуран сам да је свако од нас за тих неколико дана много тога научио од преосталих учесника и чланова жирија. Најискреније бих свакоме препоручио да прихвати изазов Просветитеља, јер у окружењу најбољих васпитача, учитеља и наставника, најбрже се напредује и најбоље се исправљају властите грешке. У своју средину се враћам препознатљивији, са новим еланом и полетом за рад и главом пуном идеја. Није важно успети у сваком педагошком огледу, али је битно да вас неко подржи да га изведете. Не морате за сваки задатак у животу да нађете решење, али увек морате трагати за њим.
ПИШЕ ГОРДАНА МАШИЋ
ФОТОГРАФИЈЕ ТЕОДОРА ПАНТЕЛИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању