Професор др Виолета Рашковић Таловић – медаљони пуни душе

Дугогодишњи уредник и новинар, политички аналитичар и дописник из Русије, са Блиског Истока, Северне Африке и Индије, преноси нам утиске о различитим културама, коментарише актуелне политичке догађаје, тероризам и безбедносну ситуацију код нас и у свету, а посебно своје импресије о великој и недокучивој руској „тајни“

Професорка др Виолета Рашковић Таловић, недавно је објавила нову књигу, монографију „Медаљони Русије“. Током четворогодишњег боравка у Русији, усавршавала се и на Институту за стратешка истраживања Руске Федерације, изучавала етно-сепаратизам и етно-национализам на Северном Кавказу и политичко-безбедносну
стратегију Русије. Препуна утисака о тој дивној земљи коју је тешко спознати, јер Русија је једна велика тајна, успела је да нам одгонетне шта је оно што ту огромну земљу, чини тако посебном. Књига почиње цитатом Ф. Тјутчава: „Умом се Русија не може схватити, аршином општим се не може измерити. Она има своју посебну меру – у Русију се може само веровати“. У поглављу „Очаравајућа руска душа“ су великани попут Пушкина, Гогоља, Љермонтова, Толстоја, Јесењина… Следе интервјуи са најзначајнијим уметницима, прича о руским царицама, обилазак Пушкиновог музеја у слици и речи, прича о скривеном благу темплара у Светоданиловском и Симеоновском манастиру, као и
Московском Кремљу… Централни део књиге посвећен је Владимиру Путину, а ту су интервјуи са митрополитом Иларионом, генералом Решетњиковим, затим са академиком Потаповим, највећим стручњаком за лечење мозга. Политичар Владимир Жириновски открио је нашој саговорници тајне због којих важи за најконтроверзнију политичку фигуру, а редитељ Андреј Крвчук како је стварао култни филм „Адмирал“. Прича о чувеном Рудолфу Нурејеву, разговор са највећом звездом Бољшој театра, примабалерином Мајом Плисецком  и њеном наследницом Светланом Захаревом, одсјај су, како нам професорка каже, на „медаљонима“ руских сећања… Прича о Беслану, малом граду у Северној Осетији, као да је остала заустављена у трену, да сведочи о незабораву на децу, њихове професоре и родитеље које су чеченски терористи држали 52 сата као таоце а потом их бесомучно убијали. Путовала је Виолета Кавказом, пела се на величанствени Елбрус, гледала у мрачне дубине Балтика, дивила се сибирским степама… Шетала је палубом „Ауроре“ са које је Лењин позивао Русе на револуцију и отварала врата Пушина, једног од 147 „затворених градова“. Писала је о Криму – тврђави у срцу мора, а о главном граду – Москви записала је: „некада дивља, некада питома, раскалашна па чедна, сурова и нежна, богата и сиромашна, успавана па жестока, раскрсница свих путева, незаобилазна на мапи света“.

Nastavak pročitajte u broju 3133.