BESPLATNI UDŽBENICI ZA OSNOVCE:
PROFESOR KOVČIĆ NA HUMANOM ZADATKU

Premalo se o njemu piše i priča koliko bi trebalo. Ime profesora dr Aleksandra Kavčića, jednog od vodećih informatičara na planeti, obišlo je Zemljinu kuglu kada su svetski mediji objavili da globalna kompanija Marvel tehnolodžis” na ime odštete našem naučniku treba da isplati 750 miliona dolara. Druga vest koja se ovih dana pojavila u našim medijima, i nije obišla svet, ali jeste Srbiju, jeste njegova namera da od dela novca koji je dobio obezbedi besplatne udžbenike za osnovce u Srbiji.

Ukratko, životna priča profesora Kavčića izgleda ovako: Beograđanin, đak beogradske Matematičke gimnazije, koju je završio 1986. godine. Školovanje je nastavio u Bohumu, gde je diplomirao na Elektrotehničkom fakultetu. Doktorirao je na Karnegi Melon Univerzitetu u Pensilvaniji, a sem tu, predavao je i na Harvardu i Univerzitetu Havaji. O tom vremenu ovako priča: Posle diplomiranja želeo sam da odmah uradim i doktorat, pa sam konkurisao na 12 američkih univerziteta – i na deset bio primljen. Ali, biti primljen, ne znači baš mnogo, potrebno je dosta para da se studije plate. Između ostalih, primio me je i Stenford, ali su tražili da platim bar jedan semestar. Karnegi Melon mi je, međutim, dao punu stipendiju. Profesor Žoze Muri, koji mi je tamo dodeljen kao mentor, podstakao me je da pokušam da rešim problem za koji dotle nisam znao, mada je u literaturi bio poznat još od početka osamdesetih, otkako je počela serijska proizvodnja magnetnih, takozvanih hard-diskova”.

Rešio je naš naučnik taj problem i patentirao izum. To je čitač magnetnih čipova koji se koristi u milijardama računara i diskova širom sveta,a onda su se drugi drznuli da patent prisvoje. To profesor Kavčić ovako objašnjava:Neki nagoveštaji da se naš patent koristi, počeli su da pristižu tek od 2003. Javljali su se neki inženjeri iz industrije hard-diskova, ali niko nije bio spreman da nam o tome pruži neki dokaz ili potpiše izjavu, jer je to po njih bilo veoma rizično. Ja sam od momenta kad smo pronašli rešenje, znao koliko je vredno i da će se koristiti; uostalom, doktorat o tom problemu omogućio mi je da 1998. postanem profesor na Harvardu. Univerzitet Karnegi Melon je tužbu za neovlašćeno korišćenje svoje intelektualne svojine – jer studentski i profesorski radovi pripadaju pre svega univerzitetu, dok neka prava imaju i izumitelji – podneo tek 2009. To nije bila laka odluka, s obzirom na to da niko ne može, čak ni CIA, da ‘otvori’ čip i kaže šta je unutra”.

Piše O. RADULOVIĆ

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju