Србија има разлога да се поноси високим дометима које остварује доцент др Мирјана Стакић Станковић, наставница српског језика школе од посебног националног значаја – Филолошке гимназије у Београду, у којој стасавају даровите генерације заљубљеника у изучавање језика и филолошких дисциплина, ризнице педагошке праксе која егзистира 155 година, а која је изданак Друге београдске гимназије, у којој је Стеван Сремац предавао историју Милутину Бојићу, а на његове часове долазили су и Карађорђевићи. Наш саговорница је и професорка Универзитета Сингидунум, где на Катедри за англистику предаје Реторику и беседништво и са истим жаром мотивише, инспирише и подржава своје ученике и студенте да не одустају од образовања, од читања и од веровања у човечност са којом учење мора да се удружује, да је подупире и раскриљује, не заборављајући и не бришући никада све своје претходнике који су предавали у тој чувеној Другој београдској.
Са својим ученицима остварила је несвакидашње резултате што потврђује и 50 државних награда на такмичењу Књижевна олимпијада у периоду 2014‒2024, и шест републичких награда за најлепше писмене задатке; те заједничке електронске и штампане књиге, изложбе, стручна путовања, као и бројни сјајно осмишљени пројекти.
Професорка Стакић Савковић један је од најуспешнијих наставника-ментора у Србији и ауторка бројних научних и стручних радова, читанки и приручника, монографије „Путујућа учионица“, која је наставила дугу традицију тако што је са сваком новом генерацијом ученика освајала престижне награде на републичким такмичењима, а резултате њеног рада препознала је између осталих и Фондација Алек Кавчић, тако што ју је уврстила у Топ 15 полуфиналиста на такмичењу за српску наставничку награду Просветитељ за 2024. Још једно значајно признање стигло је у праве руке – Најбољи наставник региона – THE BEST TEACHER EX YUGOSLAVIA, а ово признање саговорници „Илустроване“ доделила је Асоцијација најбољих наставника и лидера региона, Велика Горица.
Шта је вама лично значио високи пласман у такмичењу за награду Просветитељ, и на који начин је утицао на вашу каријеру?
‒ Фондација Алек Кавчић је закотрљала племениту мисију разгртања запарложене невидљивости наставничког позива у јавном простору. Идеја о додели Српске наставничке награде, у свом заметку, јесте изванредна. Време ће тек дати идентитет овој награди будући да ће њени лауреати неминовно постати и персонификација вредности за које се Фондација залаже и жели да их афирмише. Ја свакако имам своју визију и навијам за промоцију наставника-ментора и учионичких креативаца који своје успехе мере конкретним резултатима ученика, никако самопромоцијама без покрића у исходима ђака. У процесу самог такмичења отворила се могућност да јавности дошапнем како у овој нашој Србији постоје неки тимови ученика који су способни да у једном дану освоје 12 државних награда из књижевности (да то и понове неколико пута); да постоје деца која, због прочитаних књига, пишу најлепше писмене задатке у нашој земљи; да постоји једна преуспешна кошаркашица наше младе репрезентације која је толико заволела књижевност да је, поред два кошаркашка тренинга дневно, тренирала и са нама и, уз невиђене улоге, успела да освоји и републичку награду на Књижевној олимпијади и прво место на конкурсу Доситејеве задужбине. Захваљујући мом учешћу у Просветитељу људи су чули за три одељења једне генерације матураната Филолошке гимназије који су усред короне написали књигу прича и сами их превели на 12 језика. Сазнало се и за Штриклирање диплома – изложбу коју сам осмислила и, већ традиционално, у јуну месецу по Филолошкој гимназији са коауторком пројекта др Катарином Вучић и ученицима, простирем канапе па на њих качим дипломе са окружних, републичких, регионалних и међународних такмичења (овога пута било је више од 350 експоната који су посведочили о успеху наших ђака и наставника у току школске 2023/24). Дакле, многе суштинске, а невидљиве ‒ просветном систему и медијима уобичајено незначајне учионичке приче, у контексту овог такмичења донекле су осветљене и разлистане. Наравно да ми прија то што сам међу пет средњошколских професора који су завредели да буду међу првих 15 полуфиналиста Просветитеља. Истакла бих, међутим, да ова награда није одређујуће обележје моје наставничке каријере, али јесте још једна важна потврда и уважавање наших учионичких домета. Драго ми је што је мој наставнички рукопис, уграђиван у читалачке навике, стваралачке исходе и изузетне резултате мојих ђака, препознат и истакнут као један од примера добре праксе и што је Фондација Алек Кавчић једна од ретких институција у нашој земљи која је о оваквим причама почела да прича.
ПИШЕ ГОРДАНА МАШИЋ
ФОТО НИКОЛА ЖИГРАИ И ЛИЧНА АРХИВА
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању