Прича о психолошком профилу изузетне личности, неустрашивог српског владара из лозе Немањића кога генерације памте, и памтиће као Душана Силног, који је обележио не само средњoвековну историју Српске државе већ целе Европе и цивилизације тог доба, побудила је велико интересовање. На промоцији одржанoj у хотелу „Цептер“, у Београду, представљено је прво ауторско дело психијатра и психотерапеута Александра Мисојчића „Град – психобиографија цара Душана“.
Књига, насловљена као психобиографија, вишеслојно је дело које се може доживети као историјска књига, прилог биографији цара Душана, која се базира на чињеницима из бројне литературе коју је аутор навео, и као психобиографија која успева да дочара и проникне у сложене породичне односе и окружење у којем је растао и стасавао. Такође и о осећањима која је гајио према жени Јелени, која му је била животни сапутник у правом смислу те речи, пратећи га у походима и многим биткама које је војевао, како у животу тако и на бојном пољу, до самог краја.
Тања Петернек, која је водила промоцију, рекла је да, оно што је чаробно урадио аутор књиге, јесте то што смо на основу неколицине фрагмената утемељених на анализи биографије, добили целовит лик владара кога је Мосијчић осветлио са свих страна како бисмо добили комплетну слику са свим његовим врлинама и манама. На питање одакле је потекла идеја за књигу и зашто се одлучио да то буде психобиографија, Мисојчић је објаснио да психобиографија има циљ да прикаже један лик у социјалном и културолошком смислу кроз призму психолошке теорије.
– Ова књига је само једна од могућих теорија сагледавања лика једног од највећих или највећег владара којег смо икада имали – каже аутор. – Хипотезе сам изводио на основу неких познатих, валидних догађаја и секвенци за које сам сматрао да имају психотерапеутски потенцијал. Ово је, заправо, био мој покушај да трагам за истином, а свако такво трагање носи разне личне интерпретације. Међутим, ниједна од њих не би требало да буде опозит другој нити да негира људску потребу да стално, из објективног угла, сагледава прошлост, а трагање за истином је сврха сама по себи. Душан је био човек који је лако носио неминовност препознатљивости и, када сам имао прилику да читам „Историју Срба“ Владимира Ћоровића, највећу пажњу ми је скренуо део који се бави детињством будућег цара, где сам препознао читав низ значајних маркера који представљају једну фазу из које ће нићи карактер цара Душана.
Пише Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању