НАТО БОМБАРДОВАЊЕ - 22 ГОДИНЕ
Пројектилима на макете

Западни војни савез током агресије на Србију (СРЈ) највише убојних средстава потрошио је на инфраструктуру РВ и ПВО, настојећи да превлашћу у ваздушном простору обезбеди потпуну војну доминацију и омогући несметани улазак копнених снага на простор Косова и Метохије и у унутрашњост Србије.

– Били смо у земуницама у близини аеродрома Батајница, када су 24. марта 1999. године, крстареће ракете почеле да погађају аеродромске објекте– прича пилот потпуковник Ђорђе Иванов, данас пензионер и врсни сликар. –Земља је подрхтавала, а ми се под земљом сударали од силине детонација. Прави ратни пакао. Те дуге ноћи размишљао сам како доскочити НАТО-у.

Сутрадан је на аеродрому боравио командант РВ и ПВО, генерал Спасоје Смиљанић.

–Знао сам да су главни циљеви бомбардера НАТО-а наши авиони МиГ-29– наставља Ђорђе. – Прве ноћи оборена су нам четири апарата. Синула ми је идеја да пилотима НАТО-а уместо стварних, потуримо макете авиона. Питао сам команданта Смиљанића да ли можемо да их правимо. Стекао сам утисак да није веровао да то можемо да учинимо у ратним условима и да ми је реда ради то одобрио.

Иванов се одмах дао на посао. Стартовао је од нуле, јер је у глави имао помало утопистичку идеју. Требало је направити макету у истој величини као и прави авион. Једино искуство у прављењу макета било му је оно које је стекао када је имао 12 година. Тада му се јавила идеја да за престижни карневал у Струмици направи макету Тројанског коња. Од дасака на школској огради и грађе коју су му обезбедили другови, склепао је коња коме су се сви дивили.

– Остварио сам контакт с авиомоделаром Радојем Благојевићем, из Нове Пазове, једним од најпознатијих у нас– прича Ђорђе како је све почело. –Та идеја се и њему допала, али сам му рекао да ћемо макете израђивати у строгој тајности и да држи ,,језик за зубе“. У противном, ако би се за макете сазнало, лако би се проширила прича, па би, можда, за то сазнао и неко ко припада обавештајној мрежи НАТО-а. Утврдили смо да нам по опремљености и габаритима одговара једна радионица за обраду дрвене грађе која се налазила у Новој Пазови. Окупили смо седмочлани тим и кренули да стварамо. Прва макета била је спремна после двадесетак дана.

Али, то није био крај посла.

–Ваљало је новопроизведени ,,авион“ пребацити од радионице до аеродрома Батајница – сећа се Ђорђе. Тих неколико километара, чинило се, били су готово непремостива препрека. Знали смо да сателити над Београдом круже сваких седам минута. Остати невидљив с једне стране био је императив, а с друге – требало је монтирати дрвена крила на дрвени труп који су били прекривени лименим плочама и офарбани у истој боји. Потом је та грдосија требало да се закачи на трактор и неопажено одвуче до аеродромске писте. Била је то осетљива, али прецизно вођена операција.

Када је макета авиона постављена у близини писте, а њен прави ,,брат“, који може да лети, скрајнут мало подаље и добро маскиран, чекало се само да машинерија НАТО-а извиђањем уочи циљ и предузме акцију.

–Авиони НАТО-а долетели су неколико сати касније–прича наш саговорник. – Пројектили које су ,,одапели“ непријатељски авиони, претворили су макету у парампарчад. Прави авион је остао читав, а нашем задовољству, због успешно обављеног посла, није било краја. Може само да се претпостави како су ликовали генерали НАТО-а што су успели да ,,униште“ још један МиГ-29.

Први успех значио је и велики подстрек за тим. Прво искуство и ударнички рад допринели су да следећа макета буде готова за свега седам дана. Наредни лажни авиони израђени су за још краће време.

– О свему смо водили рачуна – каже Ђорђе. –Учинили смо да непријатељски пилоти имају утисак да су заиста погодили прави авион. У реп макете, односно у уграђена два метална бурета која су имитирала издувне коморе, сипали смо керозин и палили га, тако да одају утисак да су стартовани моћни мотори и да авион само чека наређење да полети. Употребили смо и димне кутије. На тај начин пилоти НАТО-а имали су и одговарајући термални одраз. Да све буде веродостојно, макете смо чак опремали и радио-станицама.

Током агресије НАТО-а направљено је укупно шест макета авиона МиГ-29. Свих шест је погођено. Само на једном нису експлодирали пројектили, па је сачуван да сведочи о великом подвигу потпуковника Ђорђа Иванова и његове екипе изузетних мајстора. Данас се та макета налази уз зграду Музеја ваздухопловства.

Пилот Иванов је свакако један од јунака одбране из 1999. године. После погођених шест макета, у штабу НАТО-а су сматрали да су сви авиони МиГ-29 нашег ваздухопловства уништени, па су престали да трагају за њима. Захваљујући дружини из малене радионице сачувано је шест пилота и исто толико авиона. Мерено аршинима финансија, потпуковник Иванов и екипа мајстора уштедели су држави најмање 200 милиона долара и, што је још важније – није уништена наша ловачка авијација.

Потпуковника Иванова питали смо да ли су после агресије међу ваздухопловце долазили функционери НАТО-а?

–Долазили су и долазе, између осталог, трагајући за чињеницама како смо све успевали да им доскочимо– прича. – Када је једна од делегација НАТО-а посетила Музеј ваздухопловства, један од чланова поставио је питање Петру Недељковићу, врсном познаваоцу наше ваздухопловне историје, како је било осећање ратовати против најмоћније земље на свету. Петар је као из топа одговорио: ,,Не знам, још нисмо ратовали против Русије“.

Када је требало да своја богата летачка искуства пренесе младим пилотима, Ђорђе Иванов је, попут хиљада официра и подофицира наше војске, 2001. године пензионисан.

 

Пише Звонимир ПЕШИЋ