PROKLETSTVO ZLATNOG ŠLEMA

Raskošno ukrašeni šlem vojskovođe iz IV veka, koji u Parizu na izložbi Umetnost na tlu Jugoslavije” oduševljava posetioce, pronašla je jedna starica na svojoj njivi, kod sela Berkasova, u Sremu

Šid, aprila
Gazeći blato do kolena po raskvašenim sremskim poljima, najzad smo došli do blage strmine i naš vodič Panta Miloradov iz Berkasova, kraj Šida, reče:

Evo, ovde, otkopan je zlatni šlem…
Ko bi i pomislio da je na ovom mestu pronađen čuveni šlem koji je zainteresovao arheologe i istoričare u svetu i trenutno se nalazi u pariskom Gran paleu, kao jedna od najlepših dragocenosti na izložbi
Umetnost na tlu Jugoslavije”. Kad ga je jedan poznati francuski istoričar umetnosti ugledao u vitrini, ushićeno je rekao: O, kakav paradni šlem! Baš bih voleo da vidim tog srećnog arheologa da mi ispriča kako ga je pronašao”.
Zamandaljena kuća
Na žalost, sa ovim
srećnim arheologom”, Angelinom Vrkatić iz Berkasova, može da se razgovara samo pod neobičnim okolnostima. Ova 70-godišnja starica živi kao pustinjak sa ćerkom Jelkom. Iako im je kuća u centru sela, jedino one nisu uvele električno osvetljenje. I danju i noću na prozorima su zatvoreni teški drveni kapci.
Seljaci su nam dugo govorili da i ne pokušavamo Angelinu da posetimo, jer od pre petnaestak godina, kako su te dve žene pronašle taj šlem, kao da je neki đavo ušao u njih. Na kraju
, ispalo je sve onako kao što su nam rekli. Stara Angelina nije htela ni da čuje da nas primi, stajala je u dvorištu, na kiši, iza zatvorene kapije na koju su besno kidisala dva snažna psa.
Bežite, bežite od ove kuće – govorila je Angelina Vrkatić. Jeste, ja sam pronašla dve zlatne krune, jednu svu išaranu dragim kamenjem, krupnim kao pasulj, ali su mi ih uzeli. A na moju glavu je palo prokletstvo što sam ih prva dodirnula kad su mirno ležale zakopane u zemlji.
Ništa nije pom
oglo ni kad je kasnije došao Angelinin rođeni brat Živan Slavujević.
Angelina, otvori de vrata, ja sam Živan – molio je starac.
U jednom trenutku drveni kapci su se na prozoru raširili i Jelka Vrkatić je ljutito uzviknula:
Odlazi i ti, anatema te našla.
U seoskom dućanu koji vodi Angelinin bratanac Boško Slavujević, začas se okupilo mnogo ljudi iz Berkasova koji su opširno ispričali kako je Angelina otkopala stare šlemove.
Podzemno skrovište
Na puškomet od sela, tamo blizu Crkvice Svete Petke je njivica moje tetke – ispričao je Boško Slavujević. Sećam se tog dana ona je sa Jelkom okopavala kukuruz, kad odjednom pod motikom je nešto zazvečalo i niz malu strminu su se skotrljala ta dva šlema. Tu odmah na susednoj njivi kopali su ljudi i žene. Primetili su da su se Angelina i Jelka nešto uzmuvale, prišli su i videli šlemove. Tako je pukla tajna.
Nekoliko dana po selu se uveliko nagađalo šta je Angelina pronašla pod zemljom. Mnogi su iz radoznalosti dolazili i molili je da im pokaže blago odkopano na njivi. Ali starica je šlemove uvijene u krpe ljubomorno čuvala u starom koritu i nikome ih nije pokazivala.
Uskoro je iz Šida u Bekasovo stigao milicioner.
Drugarice Angelina, po zakonu sve što se pronađe pod zemljom ili vodom pripada državi – rekao je. Došao sam da mi predaš te kacige i šlemove, a ti ćeš, bogami, po zakonu, dobiti nagradu.
Bilo je povuci potegni. Angelina ni po koju cenu nije htela da se odvoji od svoje
zlatne krune”. Ipak, na kraju nije imala kud i predala je šlemove. SUP iz Šida je zatim obavestio Vojvođanski muzej u Novom Sadu o ovom pronalasku. Došli su arheolozi i odneli šlemove. Posle izvesnog vremena na adresu Angeline Vrkatć stigla je nagrada, u vidu čeka, na 50 dinara. Ali ona taj novac nije htela da primi.
U Berkasovu smo uspeli da pronađemo i Mirjanu Jovčić, jednog od retkih svedoka, koji su videli šlemove kad su otkopani.
Vraćala sam se iz vinograda i išla baš puteljkom pokraj Angelinine njive, kad mi ona i njena ćerka Jela mahnuše rukom: Mirjana, dođi brzo da vidiš šta smo našle” pričala je Mirjana Jovčić i sada malo uzbuđena. Pritrčala sam i imala šta da vidim: dve zlatne kape leže dole na zemlji sljubljene onako šupljinom jedna uz drugu.
Mirjana, još pre dve godine sam ja ovo čudo motikom udarila, pa kad je zazvečalo uplašila sam se da nije granata ili ćup sa zlatom” rekla je u poverenju Angelina. Nikom nisam pričala. A to mesto sam ogradila granjem i više ga nisam prekopavala. Onomad je bila provala oblaka pa je kiša sprala zemlju i evo ovo se samo pojavilo.“ –Tada smo razdvojili kalpake, unutra smo našli dve zarđale trenzle, od konjskog đema, a zatim smo ih lepo suknjom obrisale – rekla je Mirjana Jovčić. O, bogo, kad je to zasijalo, pa biseri i drago kamenje, krupno k`o orasi, nisam mogla da izdržim od želje, nego sam onaj šareni kalpak stavila na glavu, a ono k`o vojvodi njegove zlatne rese padoše mi evo ovako do ramena.
Mrlje od krvi
U Vojvođanskom muzeju u Novom Sadu razgovarali smo sa kustosom Mirjanom Manojlović
Marijanski koja je napisala studiju o šlemovima nađenim u Berkasovu.
To su takozvani kasnorimski paradni šlemovi. Potiču iz četvrtog veka. Dosad ih je u svetu pronađeno svega nekoliko – u Holandiji, Nirnbergu, Augsburgu, Budimpešti i Rumuniji – ali ova dva naša su najlepša – rekla je Mirjana ManojlovićMarijanski. Napravljeni su od kovanog gvožđa i obloženi pozlaćenim srebrom. Onaj izložen u Parizu je ukrašen lažnim dragim kamenjem, smaragdima napravljenim od stakla, oniksom i plavim poludragim kamenom kalcedonom. U starim rimskim rukopisima spominju se ovi paradni šlemovi. U doba cara Konstantina nosili su ih visoki dvorani, možda čak i car, a najniži rang ličnosti koji je imao pravo na ovakav šlem su bile visoke vojskovođe.
Na šlemu čiji su kalota, pokretne paragnatide (štitnici obraza) štitnik za vrat i nos bogato ukrašeni, nađene su urezane reči na starogrčkom. Po tumačenju dr Fanule Papazoglu
a, profesora istorije Filozovskog fakulteta u Beogradu, te ugravirane reči znače: Dizone, nosi u zdravlje – Delo Avita… U to vreme Dizon je često tračko ime, a Avitus – ime kovača – može biti rimsko.
Po tumačenju Georga Kalijasa, profesora Univerziteta i člana Grčke akadenije nauka, ugravirana slova predstavljaju skraćenicu koja znači:
Pomoću života Isusa nosi ga živ i zdrav.
Kako da se tu samo šlemovi nađu i kome su pripadali? Pitali smo kustosa Muzeja.
Verovatno ostaće večita tajna u kojoj kovačkoj radionici su šlemovi izrađeni i ko ih je nosio – odgovorila je Mirjana ManojlovićMarijanski. Na toj njivi nije otkopan grob i verujem da su oba šlema ovde ostala plitko zakopana posle neke borbe i za vreme bekstva, s tim da se njihovi vlasnici kasnije vrate.
Na ukrašenom šlemu ipak je ostao jedan trag koji daje povod za razmišljanje i nagađanje. Po oštećenju desne strane šlema vidi se da je to bio udarac oštrim predmetom. Čitava desna strana čeonog obruča i traka sa natpisom su oštećeni i potpuno su izgubili zlatni sjaj. Mrlje plave boje, koje ostavlja krv oksidirajući na metalu, jasno se vide jedino na toj strani. Na tom delu i nedostaje romboidni kamen koji stoji u nizu kamenova i na šlemu predstavlja obrvu…
Ko zna šta se tada zbilo i zašto se ranjeni vojskovođa nije vratio? Možda je tu i poginuo. Trebalo je da prođe više od 1500 godina da njegov dostojanstveni šlem motikom otkopa nepismena seljanka.
Oliver Branković
(objavljeno 13.04.1971.)

Potpisi za slike:
1. Ova kaciga je izložena u Parizu. Sjajna, zlatom premazana kalota ukrašena je krupnim raznobojnim staklom i poludragim kamenjem
2. U seoskom dućanu ljudi su nadugačko pričali o prokletstvu koje su doneli šlemovi