Proleće je otpočelo s rupom

Svake godine isto. tek što počne zima da se povlači, na kolovozima pravim i do tada zdravim pojave se niotkuda rupe, kadgod i krateri, kao da ih je neko čarobnim štapićem tu stvorio. ako upadnete u nju i oštetite automobil, uhvatićete se za glavu. ali to je tek početak glavobolje u odnosu na ono što vas čeka ako krenete u proceduru da nadoknadite štetu

Tridesetogodišnja šarmant-na plavuša za volanom „opel korse” strpljivo je čekala da se uključi na kaldrmisa-ni put što od Studentskog grada vodi ka Bolnici „Bežanijska kosa”. Na tom isključenju s auto-puta ka Zemunu obično je gužva. Lokal-ni vozači znaju za udarne rupe, ali vozače koji kod nekoga idu ili nekim poslom tu dolaze – čeka iznanađenje. Mina. Rupa-krater.Mlada dama je očigledno bila neko ko nije iz kraja. Pa kada je vozač ispred nje dao gas da se što pre uključi na kaldrmu, a oni otpozadi zatrubili, vozačica je dala po gasu i – pravac rupa. Guma je pukla, njoj je pukao film, pa je mladalački besna izletela i počela da udara po krovu nesrećne limuzine. Priča druga. Negde na kraju zime, a samo malo pre onog zločinačkog bombardovanja SR Jugoslavije, stigao mi prijatelj iz Švedske. Tamo je profesionalni vozač. Vozimo se, obilazi rodbinu u Beogradu i oko-lini. Jednog dana put nas navede ka Ripnju. Vozi on, malo oštrije, kako to profesionalci čine, kad ono–rupa. Pa još jedna. Zapravo nisu rupe. To su oni kvadrati i pravougaonici na ko-lovozu koji nekada i sedmicama stoje neasfaltirani kada radnici proši-re rupu i pripreme je za krpljenje. A one duboke i ivice im isečene pod pravim uglom, da je bolje da ništa nisu dirali. Jer, kad se na tu ivicu naleti, rasturi auto.Elem, vozi Pune, tako je ime mom Šveđaninu, i pravo na to odsečeno parče kolovoza. Uspori, ali kasno. Stotinak metara dalje putari krpe jednu takvu rupu. I poče njegova priča. „Znaš kako to rade Šveđa-ni”, upita me, a nisam tražio od govor jer sam bio siguran da će da me razočara i poljulja ljubav prema otadžbini. „Sve radove obavljaju noću. I to počnu posle ponoći. Ako kojim slučajem ne stignu da sve urade, onda pred zoru stave pre-ko svega asfalt za jednu upotrebu, tako ga zovu, kojim vozila idu tokom dana. Pa sutradan iza ponoći na-stave”. Eh, Šveđani!

Nastavak pročitajte u broju 3136.