Пролеће је отпочело с рупом

Сваке године исто. тек што почне зима да се повлачи, на коловозима правим и до тада здравим појаве се ниоткуда рупе, кадгод и кратери, као да их је неко чаробним штапићем ту створио. ако упаднете у њу и оштетите аутомобил, ухватићете се за главу. али то је тек почетак главобоље у односу на оно што вас чека ако кренете у процедуру да надокнадите штету

Тридесетогодишња шармант-на плавуша за воланом „опел корсе” стрпљиво је чекала да се укључи на калдрмиса-ни пут што од Студентског града води ка Болници „Бежанијска коса”. На том искључењу с ауто-пута ка Земуну обично је гужва. Локал-ни возачи знају за ударне рупе, али возаче који код некога иду или неким послом ту долазе – чека изнанађење. Мина. Рупа-кратер.Млада дама је очигледно била неко ко није из краја. Па када је возач испред ње дао гас да се што пре укључи на калдрму, а они отпозади затрубили, возачица је дала по гасу и – правац рупа. Гума је пукла, њој је пукао филм, па је младалачки бесна излетела и почела да удара по крову несрећне лимузине. Прича друга. Негде на крају зиме, а само мало пре оног злочиначког бомбардовања СР Југославије, стигао ми пријатељ из Шведске. Тамо је професионални возач. Возимо се, обилази родбину у Београду и око-лини. Једног дана пут нас наведе ка Рипњу. Вози он, мало оштрије, како то професионалци чине, кад оно–рупа. Па још једна. Заправо нису рупе. То су они квадрати и правоугаоници на ко-ловозу који некада и седмицама стоје неасфалтирани када радници проши-ре рупу и припреме је за крпљење. А оне дубоке и ивице им исечене под правим углом, да је боље да ништа нису дирали. Јер, кад се на ту ивицу налети, растури ауто.Елем, вози Пуне, тако је име мом Швеђанину, и право на то одсечено парче коловоза. Успори, али касно. Стотинак метара даље путари крпе једну такву рупу. И поче његова прича. „Знаш како то раде Швеђа-ни”, упита ме, а нисам тражио од говор јер сам био сигуран да ће да ме разочара и пољуља љубав према отаџбини. „Све радове обављају ноћу. И то почну после поноћи. Ако којим случајем не стигну да све ураде, онда пред зору ставе пре-ко свега асфалт за једну употребу, тако га зову, којим возила иду током дана. Па сутрадан иза поноћи на-ставе”. Ех, Швеђани!

Наставак прочитајте у броју 3136.