Prolećne alergije: besmisleni strah od odlaska u prirodu

Često izlaganje alergenu ne samo da ne sprečava stepen reakcije organizma, kako mnogi tvrde, već ga i pojačava. Pogrešno je i verovanje da pacijenti alergični na polene ne smeju da koriste med. U medu postoje minimalne količine polena, a uzimanje na usta ne može da dovede do ozbiljne reakcije, kaže profesor dr Branimir Nestorović

Osobe koje su osetljive na alergije pribojavaju se dolaska proleća jer sa lepim vremenom počinju i njihove uobičajene tegobe. Biljke pupe i cvetaju, što povećava i koncentraciju polena u vazduhu, a to opet izaziva poznate simptome kao što su: kijanje, kašljanje, curenje iz nosa, svrab kože. Sezona cvetanja počinje sa, takozvanim ranocvetajućim drvećem (jova, leska i breza), dok vreme cvetanja zavisi od zime, odnosno ukoliko je blaga i nastupa ranije, količina polena je veća. Posle oštrih zima, cvetanje je kasno, te je i količina stvorenog polena mala. – Cvetanje počinje već u februaru i traje do maja, kada se javljaju trave. Iako postoji veliki broj trava koje cvetaju po nekoliko nedelja, sličnost u alergenima čini da se simptomi javljaju tokom čitave sezone cvetanja, to jest od maja do jula. Konačno, krajem jula počinje da cveta ambrozija, a, zavisno od trajanja kišne sezone, može cvetati do kasno u jesen, čak i do početka novembra – kaže za „Ilustrovanu“ prof. dr Branimir Nestorović, alergolog.

Nastavak pročitajte u broju 3138.