Пропланци и градови Тоскане

Данашњи становници Фиренце, Сијене и Сан Ђимињанија живе у улицама или грађевинама у којима су, поред осталих, становали Данте, Микеланђело, Ботичели, Да Винчи и Макијавели или их је изградила породица Медичи. Динамични живот и узбудљива историја мешају се и за туристе све личи на сан из кога не би волели да се пробуде

Најчешће, разгледање Фиренце почиње од Трга Санта Кроче и истоимене предивне цркве која се налази на једном њеном крају – некако је возачима наших аутобуса најједноставније да ту, у близини, поред реке Арно, оставе и узму туристе. Та Црква, чија је градња завршена 1385. године, прави је пантеон славних Италијана који у њој почивају, од вајара Микеланђела и политичара Макијавелија па до композитора Росинија – Фирентинци су чак ту хтели да пренесу и остатке песника Дантеа, али за то нису хтели да чују у оближњој Равени, у коју су пре готово осам векова Фирентинци протерали овог поету (и политичара) и где се његове кости све то време налазе.

Када је већ тако, Фирентинци су одлучили да испред Цркве поставе споменик Дантеу, 1865. године, о коме стручњаци немају баш лепо мишљење. Не бих читаоце замарао непотребним годинама, да оне у овом случају нису занимљиве. Тај споменик радио је скулптор Енрико Паци, који ће касније постати славан због многих својих дела, па и споменика кнезу Михаилу на коњу који данас краси београдски Трг републике. Постављен је 1882. а Паци је, радећи га, годину дана провео у Београду и толико заволео нашу земљу да је и својој деци дао српска имена.

Трг на коме стојимо и одакле разгледамо сва та древна, добро држећа здања што га окружују, настао је на мочвари средином 13. века када су се ту доселили фрањевачки монаси и подигли манастир. Свака кућа и зграда има своју занимљиву причу, без обзира на то да ли су старе осамсто или тек сто педесет година.

Боли глава

Фиренца није толико велика као град, али је сваки њен ћошак важан због нечега што се баш ту догодило, свака грађевина крије у себи оно најважније од историје уметности, а чак и улице могу да се подиче својом дуговечношћу: Борго ди Сан Пјер Мађоре је постављена и оивичена још 1173. године и као да сама узвикује пролазницима што по њој газе: „Полако ходајте, знате ли колико ми је векова?“

Од толико сличних палата, фасада, купола и улица прво вам се заврти у глави. Потом вас глава и заболи од гужве и узбуђених туриста који јуре улицама са мапама и мобилним телефонима у рукама: док стојимо на Тргу Сињорија, не чујемо нашег водича, јер га надгласава други који својој групи говори нешто тик поред нас. Низ малих бука претвара се у једну велику која врхунац доживљава на најстаријем мосту у граду – то је Понте Векио који је 1345. изграђен на месту античког римског моста.

У почетку су на њему биле пиљарнице и месаре, а онда су их замениле јувелирнице и златаре које су и данас начичкане на њему. Једини фирентински мост који је преживео повлачење немачких војника (све остале су срушили) у Другом светском рату, тешко да ће преживети туристе који на њему праве непроходни кркљанац – неодољиво подсећа на истанбулску Капали чаршију.

Један дан за Фиренцу је премало чак и за најбржег туристу, за оног који умешно путем Интернета унапред купи улазнице за бројне музеје и споменике културе – чак и они треба да имају неколико дана на располагању да би бар оно најважније обишли на миру. Уколико само дођете овде „без најаве“, морате да убедите себе како је обична шетња градом и улазак у тек две или три знаменитости сасвим довољно за једнодневни излет. Потрудите се да вам очи не буду гладне уметности јер нећете успети да окусите ишта. Сваки обилазак око неке грандиозне палате одузима десет, петнаест минута и време брзо пролази. За улазак унутра редови су огромни.

„Паклена превара“

Чини се да је Фиренцу најбоље обилазити од трга до трга, па колико стигнете, или да унапред испланирате туру путевима знаменитих личности попут Микеланђела, Дантеа или породице Медичи, која је, на овај или онај начин, овим градом владала три века. Ипак, опрез: у карти града имате, рецимо, уписану „Дантеову кућу“. Није је лако наћи у тој малој, скрајнутој уличици у центру града.

Све те улице пуне историје, али и живота, смештене су око три највећа трга. Онај посвећен Републици је релативно нов: првобитно је изграђен на месту античког римског форума, али су све грађевине срушене у другој половини 19. века и подигнуте нове, оне које сада видимо. Повод за уништавање био је стварање – нове државе, Уједињене краљевине Италије чији је главни град била Фиренца неколико година у почетку.

Много је занимљивији Трг Дуомо са Катедралом Свете Марије која је грађена пуних 140 година, од краја 13. до почетка 15. века. И тешко је поверовати да је фасаду добила тек с краја 19. века! Јесте лепа, као и крстионица саграђена уз катедралу, кажу, најстарија сачувана грађевина у Фиренци, јер потиче из шестог века.

Не знам да ли је телевизијска серија „Медичи – господари Фиренце“ снимана на правим локацијама или је права локација реконструисана у филмском студију, али када крочите на Трг Сињорија, схватате да сте све то негде видели. Ту је Нептунова фонтана, а испред ње округла гранитна плоча, на месту где је 1498. спаљен Ђироламо Савонарола као јеретик и „луди монах“, по изричитој наредби папе Александра Шестог (оног опаког тровача из породице Борџија).

Наставак прочитајте у броју 3122.