Шта је заједничко прстењузрађеном 1400 година пре Христа и ономливеном почетком 16.столећа наше ере? Кадаби на неком пријему данас дамаокачила минђуше израђене у другомвеку наше ере у древном Риму, дали би остале званице приметиле даје тај комад накита настао пре двамиленијума, а не недавно у некојзлатарској радњи? То је само деопитања за Милу Гајић, вишег кустоса Музеја примењене уметности уБеограду. Ова дама је аутор изложбе„Класично и симболично“, коју посетиоци могу да виде до краја јануарау просторијама Музеја. Не, не бисмо приметили разлику– одговара. – Напротив, пре бисмопомислили да је накит недавно настао у неком дизајнерском студију.дмах после уласка у зграду Музеја, са леве и десне стране, у двемапросторијама изложено је 105 предмета. Оно што посетилац прво примети јесте начин на који је осмишљенe изложба.о је био велики изазов за нас који смоадили на овом пројекту– каже Мила. Требало је у том великом амбијентуоставити предмете не веће од неколикоантиметара тако да се не изгубе у толиком простору. Наћи решење како да такоали експонат елиминише и висину и дубину толиких просторија. Да он доминира.јајно је то решила архитекта Мирославаетровић Балубџић, аутор поставке. Сценографију је начинила тако да је простор мраку, а експонати су путоказ, односнони показују правац кретања. И још томеад се дода музичка подлога Василааџиманова, аутора ексклузивне музике,а визуелна комуникација на зидовима заоју је заслужан графички дизајнер Душанкаченко, ето сјајног решења и простора заживање. Иначе, љубитељи накита имајуединствену прилику да на једном местуиде позната и непозната ремекела, каошто су златни прстен критскоикенскекултуре, настао око 1400. године пре новеере, римске геме старе две хиљаде година,византијски печатни прстен из 6 века,витешко и стреличарско прстење 14. и 15.столећа, сребрно средњовековно прстење из Новог Брда са античким гемама,минђуше класичне Грчке из 4. века преХриста, римске, ранословенске и средњовековне наушнице…збор предмета, музика, визуелнакомуникација, све је урађено стручнои са сјајном идејом. У узаним ступцимасмештени су експонати, само они суосветљени, па је та светлост уједно ипутоказ посетиоцу како да се креће. Икада се погледају ти изузетни примерци,види се колико су ванвременски да нечуди што минђуше на оној дами нико неби „вратио“ у древни Рим. Али не самоњих, Тако је са већином накита.етамо и гледамо накит за сва времена, а наша саговорница прича како јенастала изложба. Идеја за изложбу проистекла је измог много ширег истраживања везеформи накита античког и средњовековног периода – каже Мила.– Истраживање је спроведено крозматеријал који се чува у колекцијиМузеја примењене уметности и којинеколико деценија није био излаган.А, зашто ова два типа накита? Знате,избор је логичан пошто су античко исредњовековно златарство изузетноповезани управо кроз две најзаступљеније форме накита – прстењеи минђуше. Изложба има за циљ даукаже на порекло и развој класичних форми прстења и наушница, наслојевит свет њихових симбола иулога, блискост тема и нову интерпретацију мотива и идеја антике насрпском средњовековном накиту. Наовај начин, предмети из различитихисторијских епоха сагледавају се каојединствена целина, унутар које сејасно могу уочити оригинални домети старог српског златарства. витринама је изложено 105 експоната. Десет је позајмљено из Историјског музеја Србије, а остали су у власништву Музеја примењене уметности. Ово је мало излаган и готовонепознат накит– каже Мила. – Предмети које смо позајмили су заистапосебни и готово је немогуће замислити ову изложбу без њих. Не самошто су веома давно израђени, већшто су невероватно модерни.Док прича о изложби, наша саговорица показује не само колико добро понаје ову материју и да јој то није посаокоји одрађује, већ се из њеног излагањавиди колико воли то што ради и коликоје сваки тај предмет изнова опчини. А опознавању материје и да не говоримо. Иако ми је то посао свакодневни,ова тема ме и даље привлачи – кажеМила.– Ти експонати нису само предмети, то није само злато и сребро,они су и слика времена у којем сунастали. Када је реч о средњовековној Србији, били смо потпуно у токуса тенденцијама златарства с краја13, 14. и почетка 15. века. Златари којираде на територији Србије и Јадранског приморја за високу властелу исрпске владаре јесу како домаћи такои из Италије и других земаља западнеЕвропе. Крајем 14. века имамо продукцију луксузног прстења на НовомБрду, најпознатијем средњовековномруднику, трговачком центру, тридесетак километара удаљеном одПриштине где се прави прстење саантичким гемама.Публика излази одушевљена,нарочито они који долазе у времекада је организовано стручно вођењекроз изложбу, јер тада добију стручнаобјашњења. И свако од њих има експонат који га посебно одушеви. Имали ауторка изложбе свог „фаворита”? Имам, то је Радулов прстен с краја14 .века, израђен у Новом Брду. народна песма „Женидба ВлашићаРадула” вели на почетку: „Кад се жениВлашићу Радуле/ Запросио лијепу ђевојку/ Прстен даје, свадбу уговара…“
Наставак прочитајте у броју 3129.