О Светозару Н. Миљковићу, храбром и пожртвованом официру, кратко сведочанство оставио је најстарији дневни лист на Балкану, београдска “Политика”, у броју од 25. фебруара 1940. Рођен је 4. септембра 1882. године у Нишу, где је завршио основну школу и шест разреда гимназије. У Нижу школу Војне академије ступио је са 32. класом. Школу је завршио 1901. године, са врло добрим успехом као 51. у рангу, од укупно 192 питомца. Из ове чувене 32. класе српске Војне академије на бојном пољу у одбрани Отаџбине пало је 65 официра.
У чин пешадијског потпоручника произведен је 2. августа 1901. године. Своје официрско усавршавање наставио је у јесен 1906. године и на Вишој школи Војне академије коју је успешно завршио. Такође је завршио и Пешадијску школу гађања. Провео је и годину дана у Француској због изучавања језика и упознавања француске војске.
Службовао је у 16. пешадијском пуку „Цара Николаја Другог“, 5. пешадијском пуку „Краља Милана“ и 2. пешадијском пуку „Књаза Михаила“ Моравске дивизије. У чин пешадијског капетана прве класе унапређен је почетком априла 1912.године. Уочи ратова за ослобођење, капетан прве класе Светозар Миљковић прекомандован је за официра граничних трупа на ондашњу српско-турску границу у близини Врања.
У рат са Турском 1912. године капетан Миљковић ушао је као командир 4. чете Граничне трупе са седиштем у Врању. По наређењу Врховне команде на дан огласа рата 6. октобра 1912.(по Јулијанском календару) требало је извршити заузимање турских караула на целом граничном фронту. Његова чета имала је задатак да заузме шест турских караула. Сам је предводио освајање највеће и најбоље утврђене турске граничне карауле, на његовом граничном сектору, код Светог Илије Честелинског близу Врања.
Зором, 6. октобра 1912, у том првом налету српских граничара и предњих делова српске војске, на челу своје чете јуначки је пао капетан Миљковић – прва ратна жртва маленог српског официрског кора.
Током официрске каријере, капетан Миљковић, одликован је Медаљом за војничке врлине 1911. године и Споменицом на избор кнеза Петра Карађорђевића за краља Србије 1903. године.
Приредио и фотографисао Бранислав Тикић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању