ЈУРИЈ ГАГАРИН
Први полетео у свемир пре 60 година

Иако у овом нашем серијалу не објављујемо исповести оних који више нису живи, ово је била права прилика да направимо изузетак: тачно шест деценија откако је први човек стигао у свемир и објављивање књиге коју је о томе написао, недуго после тог лета. Заправо, чини се да Јуриј, иако власник емотивне словенске душе, није у оно време имао много времена за писање, па је своју причу казивао Н. Денисову и  С. Боршенку, новинарима дневног листа „Правда“, комунистичког гласила Совјетског Савеза.

Три сата вожње западно од Москве налази се град Гжатск на који су јуришали Џингис-кан, Наполеон и Хитлер и нису се добро провели. Некада су ту биле пусте ливаде, а данас модерни аутопут начичкан кафеима, „мекдоналдсима“ и продавницама „Мерцедеса“, „Аудија“. Води на запад све до Берлина.

Недалеко од аутопута су села у којима се живи готово као некада. Једно од њих је и Клушино у коме је рођен Јуриј Гагарин. У његовој родној кући посетиоци могу да виде дрвене предмете које је користио у детињству, стари сат на навијање, гвожће за џарање пећи на ватру, дрвену кацу за прављење путера, као и бројне иконе на зидовима. Недалеко је и земуница у којој су Алексеј и Ана Гагарин са синовима Јуријем и Борисом морали да живе попут преријских паса, када су се током рата нацисти уселили у њихову кућу.

Будући космонаут био је треће од четворо деце (рођен 1934) у породици колхозника (радника задружног газдинства). Још од малих ногу заинтересовао се за летење и међупланетарна путовања, а од свог сна није одустао ни поред тешког детињства. Пошао је у школу 1941, али је због немачке окупације наставио школовање тек 1943, када је Црвена армија ослободила Клушино.

Најстарији син Валентин и ћерка Зоја, иако малолетни, већ су били депортовани у Немачку на принудни рад, а Јуриј и Борис су изводили разне дечје саботаже у окупатоирским редовима: просипали су разбијено стакло на пут куда су Немци јурили моторима, стављали кромпире у ауспухе немачких возила, а једном приликом фашисти због тога умало нису обесили о дрво малог Бориса.

 

Приредио Срђан ЈОКАНОВИЋ

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању