За особу чији је један родитељ токсичан, или су таква оба, то је пре свега тужно, а затим је и нешто што дубоко фрустрира и омета. Утицај таквих родитеља на дете не само што је краткорочно лош, него је лош и дугорочно јер дете нема моћ да се одупре токсичним приступима родитеља, већ покушава да им се прилагоди. То прилагођавање води ка стварању лоше слике о себи, сниженом самопоуздаљу, а неретко и трпљењу током одраслог доба.
Са ауторком књиге „Препознајте токсично родитељство“, Невеном Ловринчевић смо причали у којој мери нас обликују токсични родитељи и она сматра да се на прошлост не може утицати, али да то уколико сте имали токсичног родитеља није сценарио који ће једном заувек одредити и вашу садашњост и вашу будућност, јер имате избор, и можете изаћи из овог зачараног круга.
Постоје ли неке званичне дефиниције токсичног и с друге стране позитивног или примереног родитељства?
– Када говоримо о примереном родитељству, мислимо на родитеље који су усмерени на дететове потребе и који му пружају подршку подстичући његов развој, негујући блискост и постављајући границе у складу са околностима, узрастом детета и његовим особеностима. Токсични обрасци у родитељству односе се на значајно заступљене облике понашања и однос према детету у којима су нарцистичке потребе родитеља у првом плану, у којима су суштински потребе родитеља у првом плану. Родитељ који има потребу да контролише дете, независно од његовог узраста, при томе користећи манипулацију осећајем кривице, као и родитељ који је емоционално дистанциран, такође је токсичан. Наравно, ту су и очити примери штетног поступања у односу према детету – занемаривање, злоупотреба психоактивних супстанци и алкохолизам који су повезани са занемаривањем, као и сексуално или физичко злостављање детета. Сам израз „токсичан“ односи се не само на краткорочно већ и на дугорочно штетан утицај на развој детета и тешкоће које таква особа може имати током одраслог доба, а што ће утицати на самопоуздање, избор партнера, пријатеља, појаву депресије итд.
Зашто је тешко препознати токсичног родитеља? Да ли зато што се, по дефиницији, све оно што родитељ ради за дете може оправдати само његовим најбољим намерама и љубављу према детету?
– Неке облике токсичних образаца лако је препознати. Свима, па и некоме ко је одрастао уз такве родитеље, биће јасно да однос није у реду ако су родитељи били алкохоличари, ако су напустили дете, изложили га суровом физичком кажњавању или сексуалном злостављању. Неке токсичне родитељске обрасце, међутим, теже је препознати. Ако је, на пример, родитељ био наглашено критичан и изостављао подршку постављајући дете током одрастања пред захтевне циљеве, он то може и себи и другима објашњавати најбољом бригом за дете и жељом да оно буде успешно у животу. Наглашена потреба за контролом, када родитељ врши притисак и покушава да утиче на дете које је одрасла особа како би оно прихватило његове ставове и уверења и понашало се у складу са оним што родитељ сматра потребним, такође може бити правдано најбољим намерама.
Пише Бранка Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању