Ауторка трибине која је одржана крајем фебруара у Установи културе Пароброд у Београду, др Тијана Мировић психолошкиња и психотерапеуткиња, водила је разговор са Теодором Павловић психолошкињом и психотерапеуткињом под супервизијом на тему „Бити сингл“. Бавећи се појединим развојним фазама, личним и породичним односима, а посебно изазовима које овакав савремени начин живота носи, предочиле су нам бројне предности и мане – шта се догађа када неко није у вези или се деси да остане сам.
Др Мировић је на почетку истакла да раније трибине које су се бавиле траумама, стресом и променама у друштву нису биле толико посећене као ова. – Када отворите разне новине или претражујете интернет, наилазите на теме и примамљиве понуде од путовања до разних третмана и масажа, специјалних догађаја и вечера, које нуде попусте за парове. Затим има један мањи део који је посвећен теми шта да радите ако нисте у пару за празнике, за Дан заљубљених и сличчно, и један део који промовише како је уствари баш супер бити сам и како баш то треба славити. Међутим, када се отвори ова тема не можемо а да се не позабавимо системом вредности и чињеницом колико нама у животу значи партнерство, колико нам значе емотивни и романтични односи, а колико можемо или не можемо да замислимо живот без те значајне друге особе. Питање је зашто неки људи буду сами, када је то само изговор а када је то ствар морања, и који су проблеми у једном или у другом случају.
Како код нас нема неких опсежних истраживања о томе, организаторка трибине нам је представила нека од америчких истраживања према којима су статистички у највећем броју сигл (самци) у оном млађем узрасту, од 18 до 25 година, као и они старији од 65. Колегиницу Теодору је прво питала да ли се слаже са тим и да ли је то и неки њен утисак?
– Не баш, јер је то питање шта гледамо. Као прво, тај термин сингл или бити сам није баш пријатан, али много више примећујем људе средњих година који нису у везама, него оне који јесу. Увек нам је у фокусу било питање да ли је то неко сам бирао или су нас неке ситуације и околности довеле до тога да смо сами. Такође, та фаза – бити сингл или сам са собом – неопходна је фаза која претходи фази бити у вези. Гледано са психолошке тачке гледишта то је неопходна фаза да би следећа фаза у коју се улази била фаза која се зове „имати здраву везу“. Неопходно је бити добро сам са собом, а ту је веома важно да самоћа не буде усамљеност, што може да буде и мотив за улазак у везу, или је то понекад бег од тога да не желимо да будемо са тим осећањима и да то не можемо да пружимо сами себи емотивно. Важан је и начин на који бирамо свог партнера, што је и веома битно да се пређе у следећу фазу.
Др Мировић је рекла да су зато и поређане те фазе у породичном животном циклусу где постоји фаза припреме за неки заједнички живот и партнерство пре детета, али да је све већи број оних који се тешко одлучују за ту наредну фазу.
Пише Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању