Поводом Светског дана борбе против биполарног поремећаја који се обележава на дан рођења чувеног сликара Ван Гога, одржана је трибина на којој су учествовали Александар Макевић, психијатар, Милица Глишић, дефектолог из Форума младих са инвалидитетом и саветница за подршку при запошљавања особа са инвалидитетом.
Мелинда Ђорђевић, водитељка и активисткиња, истакла је да оболели и њихове породице осећају стигму због болести, па је са популарним певачем Бојаном Томовићем, који такође има овај поремећај и жели да о томе јавно да говори, дошла на идеју да отвори Јутјуб канал, као подршку оболелима у изазовима са којима се суочавају.
Др Макевић, специјалиста психијатрије, истакао је да у време када је Ван Гог рођен, 1853. године, није могла да се утврди дијагноза болести, али да су анализом његових писама професори са Хардварда закључили да је боловао од тог хроничног психијатријског обољења, које се у његовом случају, нажалост завршило погубно.
– Биполарни поремећај је хронична психијатријска болест која се јавља код око 2,5 одсто популације и то није велики проценат за разлику од униполарне депресије од које болује 15 до 20 одсто људи. Од биполарног поремећаја могу подједнако да оболе мушкарци и жене, у било ком животном добу, али је најчешће време јављања првог атака болести око 21. године живота. Карактерише се сменом појачаног осећаја задовољства или такозваног плуса у расположењу тј. маније, и депресије или минуса у расположењу. Код мушкараца готово увек почиње маничном епизодом, а код жена обично почиње минусом, односно депресивном фазом.
Др Макевић је објаснио да код биполарног поремећаја нема поремећаја личности и да оболели немају вишеструку личност, већ је у питању поремећај емоција, односно расположења, јер су доминантно оштећене емоције што води и до поремећаја других психичких функција.
– Постоји више теорија о настанку тог поремећаја, али је важна и генетска предиспозиција. Уколико је један родитељ оболео од биполарног поремећаја очекује се да 25 одсто потомства има тај поремећај, а ако су у питању оба родитеља имамо још већи проценат, од око 75 одсто. Примећено је да се биполарни поремећај првенствено јавља у вишим социоекономским групама за разлику, од на пример шизофреније. Обично се дешава екстровертним особама које су сперемне да лако ступе у комуникацију, веселе су, раздрагане и отворене за пријатељства, а некада се може приметити и одређена конституција (кратак труп и врат, широко лице), што може да буде нека предиспозиција.
Постоје и теорије о хемијском дисбалансу одређених трансмитера у мозгу, допаминска теорија хормонске супстанце која је битна за регулацију сна, сексуалне надражаје, терморегулацију и апетит или мањак серотонина (што се одражава на те функције), као и норадреналина, гамбогимске киселине и ацетилхолина.
Пише Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању