Psihologija: I bogati plaču

Kako najčešće zamišljamo depresivnu osobu? Većina od nas odmah pred očima ima sliku hronično tužne, povučene osobe, smanjene radne sposobnosti, zapuštene higijene, bez posla… Ljudi, zapravo, kada kreiraju ovakvu sliku depresivne osobe u glavi, uglavnom pomisle na težak depresivni poremećaj, u psihijatriji poznatiji kao depresija major. Međutim, depresija ima mnogo lica i raspoloženja, i neretko uspešni, srećni, nasmejani ljudi, koje svakodnevno srećemo i mislimo da imaju idealan život, pate upravo od ove vrste depresije. A njih je danas sve više pa smo o ovoj posebnoj vrsti poremećaja, koji nekada nije lako uočiti i dijagnostikovati, razgovarali sa psihologom Zoranom Crnjinom.

Neke depresije nije lako uočiti. Kako jedan vid depresije, visokofuncionalnu ili skrivenu depresiju, možemo najlakše da prepoznamo i šta je za nju karakteristično?

– Visokofunkcionalna depresija, stručno, distimija ili perzistentni depresivni poremaćaj, forma je koja ne remeti značajno socijalno ili poslovno funkcionisanje osobe. Zamislite relativno uspešnu osobu koja svakoga ana odlazi na posao, ima rešeno stambeno pitanje, brižnog partnera i aktivan socijalni život. Teško da se takva slika uklapa u stereoptipno shvatanje depresije. Neretko, osobe koje pate od tog poremećaja veoma su uspešne, imaju status, poziciju, profesionalno su ostvarene, imaju novac i često teže perfekcionizmu. Retko ko bi, na primer, pomislio da se iza nasmejanog lica Robina Vilijamsa, Entoni Bordena, Merlin Monro ili Vitni Hjuston krio – depresivni poremećaj.

Ako su to veoma često osobe koje imaju uspešan život, koji je, zapravo, uzrok pojave distimije?

– Tačan uzrok nije poznat. Određeni faktori mogu da doprinesu razvoju poremećaja među kojima su: biohemijski disbalans u mozgu, porodična istorija, prisustvo nekog drugog psihijatrijskog poremećaja, stresni i traumatski životni događaj, hronična somatska bolest i slično. Zbog toga što simptomi nisu tako izraženi kao kod teže depresije, ovaj oblik često ostane neprimećen jer se ponašanje osobe ne razlikuje značajno od drugih. Često, zbog osećaja stida, osobe koje pate od visokofunkcionalne depresije, ne otkrivaju da se osećaju depresivno. To je naročito izraženo u muškoj populaciji jer se kod njih takva osećanja doživljavaju kao slabost. Prepoznavanje znatno komplikuje činjenica da se kod oko polovine obolelih prvi simptomi javljaju dosta rano, obično pre 25 godine, zbog čega osoba na simptome gleda kao na svoju prirodu. Zbog svega navedenog, često prođe i više od deset godina pre nego što se zatraži profesionalna pomoć.

Nastavak pročitajte u broju 3121.