Психологија: И богати плачу

Како најчешће замишљамо депресивну особу? Већина од нас одмах пред очима има слику хронично тужне, повучене особе, смањене радне способности, запуштене хигијене, без посла… Људи, заправо, када креирају овакву слику депресивне особе у глави, углавном помисле на тежак депресивни поремећај, у психијатрији познатији као депресија мајор. Међутим, депресија има много лица и расположења, и неретко успешни, срећни, насмејани људи, које свакодневно срећемо и мислимо да имају идеалан живот, пате управо од ове врсте депресије. А њих је данас све више па смо о овој посебној врсти поремећаја, који некада није лако уочити и дијагностиковати, разговарали са психологом Зораном Црњином.

Неке депресије није лако уочити. Како један вид депресије, високофунционалну или скривену депресију, можемо најлакше да препознамо и шта је за њу карактеристично?

– Високофункционална депресија, стручно, дистимија или перзистентни депресивни поремаћај, форма је која не ремети значајно социјално или пословно функционисање особе. Замислите релативно успешну особу која свакога ана одлази на посао, има решено стамбено питање, брижног партнера и активан социјални живот. Тешко да се таква слика уклапа у стереоптипно схватање депресије. Неретко, особе које пате од тог поремећаја веома су успешне, имају статус, позицију, професионално су остварене, имају новац и често теже перфекционизму. Ретко ко би, на пример, помислио да се иза насмејаног лица Робина Вилијамса, Ентони Бордена, Мерлин Монро или Витни Хјустон крио – депресивни поремећај.

Ако су то веома често особе које имају успешан живот, који је, заправо, узрок појаве дистимије?

– Тачан узрок није познат. Одређени фактори могу да допринесу развоју поремећаја међу којима су: биохемијски дисбаланс у мозгу, породична историја, присуство неког другог психијатријског поремећаја, стресни и трауматски животни догађај, хронична соматска болест и слично. Због тога што симптоми нису тако изражени као код теже депресије, овај облик често остане непримећен јер се понашање особе не разликује значајно од других. Често, због осећаја стида, особе које пате од високофункционалне депресије, не откривају да се осећају депресивно. То је нарочито изражено у мушкој популацији јер се код њих таква осећања доживљавају као слабост. Препознавање знатно компликује чињеница да се код око половине оболелих први симптоми јављају доста рано, обично пре 25 године, због чега особа на симптоме гледа као на своју природу. Због свега наведеног, често прође и више од десет година пре него што се затражи професионална помоћ.

Наставак прочитајте у броју 3121.