Отварањем великог броја пошта широм Србије, од 1840, увођењем телеграфског саобраћаја 1855, затим јавне телефонске мреже 1899, као и увођењем кочија за превоз путника и пошиљака, 1866. године, Пошта Србије утицала је на модернизацију и индустријализацију земље.
Због тога је ПТТ музеј са својим фондом, јако важан за разумевање технолошког напретка у Србији, он чува наслеђе које се односи на развој телеграфа, телефона, радија, као и историју и начине пријема, обраде и дистрибуције писмоносних пошиљака, што укључује многа саобраћајна и технолошка средства.
Преко експоната који се чувају и излажу на сталној поставци и тематским изложбама, може се пратити историја проналазака из области масовних комуникација, телеграфа, телефона, пејџинга, мобилне телефоније, радија, телевизије, као и развој транспортних средстава, од кочија, преко возова, аутомобила, авиона, до данашњих електричних возила, као и развој машина за аутоматско сортирање пошиљака.
Такође, историја увођења телеграфа, телефона и радија, открива нам и приче о проналазачима и њиховим идејама, који су, током дугих експериментисања и испитивања, довели до комуникације на даљину, а касније и побољшања перформанси постојећих апарата и појаве нових медија – телевизије, рачунара, мобилних телефона.
А све то се одражавало на привредни, социјални и културни живот појединца и ефикасно функционисање друштва и државе.
На новој сталној поставци Музеја „Тачка спајања”, преко поштанских предмета који су коришћени, начина транспорта поштанских пошиљака, закона који су доношени, преко употребе различитих телекомуникационих апарата и увођењем нових поштанских технологија, посетилац може да прати на који начин, колико брзо и са коликим успехом се наша Пошта укључивала у европске и светске токове.
Приказани експонати представљају и историју и развој Србије као државе и развој приватног и друштвеног живота у земљи. Новом поставком обухваћена је широка слика начина живота појединца и становништва у одређеним епохама: преко обима телеграфског и телефонског саобраћаја, начина и развоја транспорта, изградње путева и железничке мреже, може се видети и развој писмености, школства, социјалне и здравствене заштите, културне потребе становништва, навике и начин живота и много тога другог.
Поштанско-телеграфско-телефонски музеј у Београду званично је основан 1923. године, када је Министарство пошта и телеграфа Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца донело Правилник о Музеју, али је за јавност отворен тек три и по деценије касније. Основан је са задатком да прикупља и чува поштанске марке и обележја Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, скице поштанских зграда и превозних средстава, натписне плоче, слике заслужних особа и службених одела, телеграфске и телефонске апарате и делове апарата, поштанске предмете – жигове, торбе, вреће, трубе, касе.
Иницијативе за оснивање овог музеја, потичу и много раније, с краја 19. века. У Правилима о подели послова при Поштанско-телеграфском одељењу, из 1888. године, у делокруг једног од одсека припало је и прикупљање збирке старијих и новијих поштанско-телеграфских предмета и руковање том збирком. Ово је један од првих, званичних података организованог прикупљања и заштите предмета из области поштанско-телеграфског саобраћаја, који су чинили основу каснијег фонда ПТТ музеја. У периоду пред отварање музеја за јавност, а то је било 1958. године, прикупљен је највећи број поштанских и техничких експоната из свих република некадашње Југославије, као и копије експоната који су илустровали развој писма, транспорта и пошта у свету и код нас.
Пише Никола Тодорић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању