Након ковид инфекције, недавна вест да су у Србији регистровани оболели од туберкулозе узнемирила је многе, па смо специјалисту, пнеумофизиолога и доктора медицинских наука, Зорицу Плавшић, која има велико искуство у лечењу свих облика плућних болести, питали најпре има ли места паници и страху.
– Вест да је у једном месту, у оквиру четири породице, у кратком временском интервалу оболело деветоро деце од туберкулозе била је ударна у свим медијима. Није потребно због тога стварати панику. Србија као мало која земља у свету има добро организован систем здравствене заштите кад је у питању ова болест, има довољно расположивих и по смерницама СЗО, довољно добро едукованих лекара. Наша земља има најбољи регистар за праћење сваког пацијента оболелог од туберкулозе, чланова целе породице и особа са којима је била у контакту. Питање је зашто су оболела деца само из те четири породице, али одговор на то питање ће епидемиолошка служба брзо наћи.
Са напретком у лечењу и вакцинацијом мислили смо да ће та болест бити искорењена, али се показало да није тако. Који су све фактори ризика и на шта треба обратити пажњу?
– Претпоставља се да се туберкулоза јавила пре 4.000 година. Примена вакцина и лекова довела је до значајног пада броја оболелих и то је толико охрабрило здравствене статистичаре да се предвиђало да ће до краја 20. века туберкулоза бити искорењена. Нажалост, то се није десило. И данас, у многим земљама као и у Србији, има нових случајева туберкулозе. Међутим, то не треба да изазива страх од ове болести јер вакцинација деце на рођењу и лекови који се данас примењују сигурно доводе до излечења. Лекаре највише брину пацијенти који се неодговорно понашају према болести – не долазе редовно на контроле, не узимају лекове редовно, уколико кашљу не брину о онима који се налазе у њиховој близини, а то су најчешће чланови њихове породице. Тако угрожавају свој али и животе и здравље својих најближих. У исто време то су све фактори ризика за развој бацила који су резистентни (отпорни) на лекове против туберкулозе – антитуберкулотике. Пацијенти заражени резистентним бацилима који не реагују на терапију основним лековима, остају заразни јако дуго, инфекција све више шири и на крају доводи до смртног исхода оболелог али и до преношења заразе многима са којима су долазили у контакт.
Приредила Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању