Вест да је Гаврило Принцип (рођен 13. јула по старом календару) убио престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву брзо је обишла земаљску куглу и стигла у Америку. Михајло Пупин још брже је реаговао. У говору на Видовдан 28. јуна 1914. у Универзитетском клубу у Њујорку, објаснио је да је репресивна владавина над српским народом у окупираној Босни главни виновник трагедије и атентата у Сарајеву.
Баш на Принципов рођендан 13. јула, у „Индипенденту“ (Independent), Пупин је још подробније објаснио да је Сарајевски атентат последњи чин драме која је почела аустроугарском анексијом Босне и Херцеговине. Припајање БиХ, по његовим речима, као и репресивна политика према Србији, морали су да доведу до „експлозије“.
Поводом ултиматума који је постављен Србији, Пупин је дописнику “Њујорк тајмса” (New York Times) изјавио да је Аустроугарска агресор који користи прилику за припремање рата. Осудио је, 26. jула, западне силе које су јој дозволиле да врши насиље над Србијом. Тада је закључио да ће у Европи избити Велики рат и да ће се у њему наћи све европске земље.
И наредних месеци, изјаве познатог научника и професора са Колумбије, објављиване су у “Њујорк тајмсу”. Он је упозорио да су Француска, Енглеска и Русија морале да спрече германски продор на исток.
Када је у Европи почео Први светски рат, Пупин је у згради њујоршке Опере организовао велики збор Јужних Словена и енергично говорио о аустроугарској политици према Србији, називајући је „злочиначком и криминалном“. Поред Срба, збору су присуствовали Чеси и Грци, ређали су се говорници, певале националне химне и узвикивале осуде на рачун Аустроугарске. Пупин је у свом говору нагласио да је Аустроугарска, по својим схватањима и понашању, покварена и да није поштовала своја обећања, а поступци према Србији су „најбољи доказ њене покварености.“ Он је позивао да се дају прилози за пострадале у отаџбини и сâм је упутио прилог српском Црвеном крсту од 20.000 долара (3. септембра 1914), што би данас износило више од 600.000 долара.
Још током Балканских ратова, Пупин је јавно иступао против Турске империје, а после је наставио битку у медијима против Аустроугарске и истицао да је њен утицај на Балкану мртав и да ће сваки покушај да се обнови бити осуђен на пропаст. Упозоравао је на претњу од Аустроугарске и предвиђао да ће, уколико покушају да нападну Србију, доживети исту судбину као Турска.
На страницама “Њујорк тајмса”, Пупин је водио оштру расправу са аустроугарским министром Александром, грофом од Хојоса (Ludwig Alexander Georg Graf von Hoyos), који је често омаловажавао Србе и Србију као заостале, тврдећи да је по западну цивилизацију опасан утицај руског цара на православну цркву.
Извор: РТ Балкан/Марина Булатовић
Фото: Лазар Петровић и Јавно власништво
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању