НЕ САМО О ЈЕЗИКУ
Пустите ме да будем идиот

Још у петом и четвртом веку пре Христа, Платон а потом и Аристотел утврдили су да је „човек по природи политичко биће“. Мање осетљиви преводиоци старогрчко ζώων πολιτικών (zoon politikon) преводе као политичка животиња, они финијег уха радије кажу политичко биће. У тој истој Старој Грчкој, човек неупућен у јавне послове, који гледа своја посла, називао се – идиот (ίδιος). Временом, оно што је у почетку посматрано као особењаштво прерасло је у најтежи облик умне заосталости. Злобници би рекли, ето шта политичари одвајкада мисле о онима које политика не интересује (осим ако није у питању Илустрована) .

Најпре, да видимо да ли је уопште могуће бити аполитичан и гледати своја посла? Реч политика потиче из више извора: први је ознака за град, polis, као место и као скуп његових становника;

– потом долази politeiaдржава, устав, политички режим, република, држављанство;

– politikos означава све политичке односно грађанске ствари, све што се односи на државу, устав, политички режим, републику, суверенитет.

Из горенаведеног јасно произлази да је политику немогуће избећи. Не вреди ни да одете из града, та ће вас наћи и на селу… Кад већ морамо њоме да се бавимо, хајде да прелистамо мало политички речник, да знамо о чему говоримо.

       Демократија  (Δημοκρατία, dimokratía) je политичко устројство засновано на праву народа да сам бира своје представнике. Модерна демократија везује се за 17. век и за земље Енглеску, Шкотску и Холандију. Етимолошки, реч је изведена од грчких речи demos (народ) и kratein (владати). Где шкрипи?

Очигледно је да постоје разлике између саме идеје и облика који демократија поприма у стварности, односно између теорије и праксе. Политичари неће пропустити прилику да истакну да и појединац мора да буде обавештен о својим правима и да их протумачи како треба. Дакле, баш нам не дају да будемо антички идиоти.

 

      Монархија је облик владавине у коме једна породица (династија) оличава национални идентитет земље. Реч монарх потиче од грчке речи μονάρχης (μόνος monos – један и ἄρχω árkhō – владати), дакле означава појединца који номинално има апсолутну власт. Та власт је данас углавном симболична и ограничена, али може бити и заиста апсолутна (мада апсолутистима не треба нужно баш монархија). Ово је систем наследне владавине, иако још увек постоји и могућност да се негде и даље бира, када за то дође време, нови краљ, цар, султан, кнез, војвода, емир итд.

Пише: Горан Хаџи-Боричић

професор српског језика и књижевности

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању