Конференција поводом Светског дана среће који се прославља сваког 20. марта одржана је у Београду, у хотелу Метропол под називом Well-Being или благостање, где су разматрани различити аспекти савременог живота и примене вештачке интелигенције, уз савете како очувати здравље и квалитет живота променом неких свакодневних навика.
Лајф баланс стручњаци из области здравог и свесног живота, личног раста и развоја указали су на индивидуалне и колективне промене на путу унапређења физичког, менталног, емоционалног добростања и духовног напретка, као основу позитивних промена у читавом друштву. Затим је уследио панел на тему „Колективна трансформација у дигиталном добу: Од вештачке интелигенције до раста свести“ о чему су говорили: проф. др Зорица Томић, Ана Мирковић, Андреа Чонтош и Марко Браковић. Разговор је водио Андрија Беднарик који их је питао о највећим изазовима вештачке интелигенције и комуникцији са ГТП четом.
Марко Браковић је рекао да су стидљиве особе склоније да користе вештачку интелигенцију као психотерапеута и да је велики проблем што је повлађујућа међу младима, а то може управо и да их доведе до терапије.
– Што се тиче партнерских односа са ВИ већ постоје и виртуелне девојке за којима је помама у Јапану, јер је њима технологија нормалнија ствар него нама, али то свакако не може да замени људски контакт, а за разлику од дигиталне, оне раније, аналогне и делимично дигиталне генерације, привилеговане су јер негују личне контакте.
Зорица Томић је рекла да се данас човек налази у једној шуми паметних али и нетачних и бесмислених ствари у дигиталном свету и да морамо да верујемо свом здравом разуму и да критички резонујемо, а да институције знања треба да ставимо у функцију сопственог напретка.
Утицај вештачке интелигенције
Андреа Чонтош, која се бави неуробилогијом, објаснила је како чет-ботови (роботи за четовање), када развијају лажну емпатију могу да утичу на људе.
– ВИ може да симулира искуства, али не може да осети шта неко осећа, тако да уколико људи наставе да се окрећу чет-ботовима за дружење, емпатију, поверење и аутентичност (јер ми не волимо друге зато што су савршени већ тражимо аутентичност са свим њиховим манама и несавршеностима које чине баш ту особу), јавља се раздор између привидне социјалне засићености, јер неки имају 1000 и више пријатеља на мрежама. Та привидна засићеност и дубинска усамљеност ће настати све више као развојни проблем, јер чет-ботови неће моћи да замене контакт са другим људима који се развија још у неонаталном периоду. Ниједан робот не може да симулира невербалну комуникацију, па чак и ако то буде могао, ми ћемо знати да та савршена слика није реална, а уколико имамо само неколико пријатеља и истински верујемо у њих – то је права срећа.
Затим је Зорица Томић рекла да је наш српски језик један од најсавршенијих алата, а сама реч разговор је настала од сложенице раз – што значи кроз и говор, тако да кроз разговор стижемо до разумевња.
Пише Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању