Свет се можда никад неће сложити око тога ко је први направио вино: једни тврде да је настало у Месопотамији, други ће рећи да су за то одговорни Јермени и Грузијци, а има опет оних који мисле да је прво вино потекло код Арабљана. Ипак, наука се у једном слаже, а то је да се пре више од 6000 година овим древним народима догодило да им је грожђе случајно ферментисало, што им се очигледно допало, па су почели намерно да га праве и да у њему уживају. Од тада су попијени читави океани различитих врста вина, а како ствари стоје, овој причи никад неће бити краја.
Наравно, није лако утркивати се са Французима и Италијанима као врсним винарима, али има једно место у нашем региону где су људи толико посвећени грожђу и овом божанском пићу да им то живот значи, и то читавим генерацијама. То је стари градић Врбник на острву Крк у Кварнерском заливу у самом горњем ћошку Јадранског мора, острво које се зими одупире снажним ветровима и бурама, а лети се бори са жестоким сунцем. Ипак, тамо храбро расту чокоти лозе од које се прави чувено бело вино ‘жлахтина’ и скоро заборављено, па из мртвих у живот враћено, црно вино ‘сансигот’. Грожђе за жлахтину је посебно утолико што расте једино на овом највећем јадранском острву, а на копну га има само у мањој мери код Новог Винодолског.
Туристи који долазе да летују на Крку углавном се сјуре на обалу да уживају у мору и вероватно никад ни не виде Врбничко поље у коме је 600.000 чокота винове лозе у власништву 150 породица са Крка. Прућило се поље некако посред острва где лоза узима од земље и сунца све што јој треба да би своје грожђе претворила у племениту “жлахтину”. Баш то и значи њено име које се доводи у везу са стрословенским придевом жлахтен, дакле племенит.
Један од винара који улаже свој зној и знање у производњу “жлахтине” је и Антон Катунар чија је винарија на узвисини над Врбничким пољем, одакле се пружа поглед на читаву долину. Прича нам да прави и једно ново вино од грожђа жлахтине, а то је “Света Луција”, названо по црквици у чијој се близини налази његов виноград, а у којој је пронађен један од најстаријих споменика писаних на глагољици. Та такозвана Башчанска плоча од камена потиче из 11. века и њене ивице су украшене гроздовима. Значи и њима је још у она времена вино прирасло за крчко срце.
Испоставља се да је за Антуна вино много више него дар непцима и души и да се његова сарадња са вином не завршава само у винским подрумима.
– Сваке године у нашој винарији организујемо сликарску колонију, зовемо је Винорел, и ту се окупљају мајстори свог заната али, уместо својих боја за сликање, користе вино. Да, може се и вином сликати. По утврђеном кодексу за винорел се користи само једна врста вина и употребљава се стерилна четкица намењена искључиво за ту технику сликања. Погледајте, цео овај зид у винарији украшен је сликама наших винских сликара.
Текст и слике Ивана Стамболић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању