Ово годишње доба у граду светлости је посебно: сви се труде да уживају у тим последњим топлим и сунчаним данима, док палме у саксијама још красе обале сене, а Мона Лиза се смешка испред културног центра „Жорж Помпиду“ и одговара на питања пролазника.
Нису у праву они који кажу да „Париз није оно што је био“, да то „више није права Француска“ и слично. Јесте, још како: кроасани ујутру миришу и зову вас да седнете за сто у некој баштици и прикључите му и „кафе о ле“ или само – еспресо.
Златне боје јесени су ту да инспиришу сликаре на Монмартру, највишем делу Париза одакле се види цео град. Нема романтике као некада, већ гужве, али уметници успевају да раде: неки сликају туристе пред собом, а неки су се модернизовали па сликају фотографију коју им је наручилац послао мобилним телефоном. У једној руци мобилни, у другој четкица и једино је важно да се све одиграва на Монмартру, легендарном боемском средишту Париза.
Из минута у минут пролазимо урбани, брзи и популарни део Париза који се лагано топи у тихим и успаваним улицама периферије. Французи вешто чувају културну баштину, прилагођавају је новом времену. Не само што је и славни музеј Лувр добио челично-стаклену пирамиду на тргу испред њега, већ је и читав кварт Ла Дефанс постао „насеље 21. века“. То је нови пословни, админстративни и комерцијални центар где доминира такозвана Велика капија – огромна грађевина у облику коцке са рупом у средини. Тај празни простор је толико велики да би, кажу, у њега могла да се смести цела катедрала Нотр Дам.
Испред културног центра „Жорж Помпиду“ један произвођач аутомобила поставио је уметничко-пословну инсталацију: узео је лик Мона Лизе, жене са славне слике Леонарда да Винчија из 15. века, и ставио је на џиновски екран. Постављање тридесет и шест тона тешке конструкције трајало је четири дана, а била је изложена свега три дана, и то баш у време када смо почетком октобра ми били у Паризу. Сви који су имали прилику да „буду у Паризу и виде Мона Лизу“ били су запањени колико је најславнија слика на свету мала и питали су се о чему размишља та дама загонетног осмеха која седи, са прекрштеним рукама, и нетремице вас гледа?
Наставак прочитајте у броју 3118.