Putopis Kuba

Između revolucije i amerikanizacije

Najsavremenija muzička oprema u automobilima koju uveliko gaze sedmu deceniju, a sijaju se kao da su novi. Na svakom koraku salsa, pesak na plažama kao puder, prelepi parkovi i divna kolonijalna zdanja. Bezbednost turista vrhunska, ljudi obrazovani, opušteni i elokventni.

Kada su u julu 2015. godine Kuba i Amerika, posle više od pet decenija, zvanično obnovile diplomatske odnose, od mnogih koji su se nagledali sveta, a na tlo ove karipske države nikada nisu kročili, moglo se čuti: „Na Kubu treba otići što pre, jer će Amerikanci sve pokvariti“. Slično su razmišljale i tri beogradske gracije Martinović, majka Zorica i ćerke Marina i Ana. Posebno je bila nestrpljiva Zorica, nekadašnji turistički radnik zaposlen u prestižnom i među jugoslovenskim turistima nikad prežaljenom „Putniku“. Ali, za do pola pun novčanik, Kuba je više bila fatamorgana nego realna destinacija. Ćerke, filolog Marina i turizmolog Ana, uporno su kovale tajni plan. Dva dana uoči Božića saopštile su majci: „Pakuj se. Letimo na Kubu. Biće to osamnaest dana našeg života iz snova.“ Posle gotovo dvanaest sati leta, od Beograda preko Istanbula, stigle su u Havanu. I, prvi susret sa Kubom nije bio, kakva su im bila očekivanja izazvana dugogodišnjim maštanjem, filmski lep.

Nastavak možete pročitati u broju 3099.