Да ли ће у 2020. из Србије отићи 200.000 квалификованих људи на рад у Немачку, двоструко више него у претходним годинама, као што најављују упућени, између осталих и Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката? Повод за ова предвиђања јесте либерализација тржишта рада у Немачкој на основу нацрта новог закона о запошљавању страних радника, који је њихова Влада већ одобрила 19. децембра прошле године, а о којем ускоро треба да се изјасни и Бундестаг (доњи парламент), а потом и горњи – Бундесрат. Прихватајући све ово здраво за готово, мада закон очигледно још није ни усвојен, многи балкански медији, укључујући и наше, већ готово два месеца „брује“ о томе како најјача европска економија широм отвара врата за раднике из Србије, БиХ, Црне Горе, Албаније, те да ће управо српски гастарбајтери, као једни од најквали- фикованијих и најцењенијих радника, моћи врло брзо, лако и једноставно да дођу до радне и(ли) боравишне визе у Немачкој, као и до жељеног посла. Да ли је то баш тако и да ли ће за годину дана сви који то желе кренути пут „обећане земље“ у потрази за бољим животом и већом зарадом? Ново у овом закону, по речима Кароле Буркерт, која се у немачкој Агенцији за рад бави радном миграцијом, може се поједностављено објаснити кроз три тачке, од којих су две по- вољне за радну снагу из тзв. „трећих земаља“, док се трећа може сматрати отежавајућом. Наиме, нацрт новог закона изједначава особе са средњом стручном спремом и оне са факултетском дипломом, што до сада није био случај, па су високообразовани имали значајну предност у добијању радне визе. Друга повољност је што се укида критеријум према којем компанија није могла попунити радно место кандидатом изван Европске уније уколико постоји кандидат истих квалификација из Немачке или ЕУ. Трећа новина, која може бити препрека за многе, јесте то што ће се захтевати доказ о знању немачког језика, на нивоу који налаже будуће радно место заинтересованог мигранта.
Наставак прочитајте у броју 3132.