Брисел је постао најновије поприште борбе за очување присутности у све виртуелнијем свету, од психолога који ове уређаје виде као савремену нужност, до младих који прелазе на „глупе телефоне“ попут Нокије 3310 како би повратили фокус.
„Секс уместо Фејсбука, љубав уместо лајковања, плес уместо твитовања“ – овај провокативни слоган Радикалног фронта против паметних телефона (РАСФ) све чешће се појављује на транспарентима, флајерима и налепницама широм Берлина, Париза, Лондона, а сада и Брисела.
РАСФ је управо покренуо расправу о дигиталној зависности у 2026. години. Док манифест РАСФ-а паметне телефоне назива „отровом“ за наш друштвени живот и убицом креативности, стварност на терену је нијансиранија, пише „Брисел Тајмс“.
„Свет се променио. Дигитални медији трансформишу наше животе дубље него било која друга иновација у протеклом веку. Паметни телефони продрли су у најудаљеније делове наших живота и окренули наглавачке многе области наше свакодневице“, наводи РАСФ у свом манифесту.
РАСФ је настао у Немачкој, са циљем да доведе у питање присуство дигиталних медија и паметних телефона у нашем свакодневном животу. Група тврди да овакви облици забаве и повезивања заправо трују наш друштвени живот, чине нас мање повезанима и подложнијима томе да останемо затворени у сопственим дигиталним угловима.
Телефони нас, такође, чине мање креативнима јер смо стално забављени, због чега престајемо да стварамо нове идеје или размишљамо на сложенији начин. Али да ли је 2026. заиста могуће живети офлајн? Или су паметни телефони несумњиво ту да остану?
„Био бих опрезан са представљањем саме употребе паметних телефона као нечега што је само по себи штетно. Кључно питање није уређај, већ начин на који се користи, а у данашњем друштву тај ‘начин’ често подразумева провођење велике количине времена на друштвеним мрежама, посебно међу младима, иако се паметни телефони користе и за многе друге активности“, каже др Мартин Ван Хил, доцент психологије на Слободном универзитету у Бриселу (ВУБ).
Ван Хил паметне телефоне види као нужност нашег времена и не сматра да ће они нестати. Ипак, верује да прекомерна употреба може бити штетна за поједине особе, посебно када је реч о друштвеним мрежама. Додаје и да претерана употреба може да утиче на сан и на начин на који се људи понашају једни према другима уживо.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању