Да почетком овог миленијума једна компанија није купила дворац у Хајдучици, он би, према свему судећи делио судбину великог броја сличних објеката широм Војводине, о којима је „Илустрована“ већ писала. Овај споменик културе од великог значаја, био је дом неколицини власника, али се две породице истичу – Дамаскин и Дунђерски.
Као први становник имања спомиње се славни ловац Арсен Дамаскин, али онај који је успео да сагради дворац 1824. и то из другог покушаја, јесте Иштван Дамаскин. Он је касније, 1890, за 960.000 златника имање заједно са дворцем, парком, виноградом, воћњаком и шумом продао породици Дунђерски.
Нови власник била је Огла Дунђерски, кћер Лазара који је адаптирао дворац у духу академизма, па га је са великим парком дао у мираз својој ћерки. Олга и њен супруг, сенатор Стеван Јовановић, упамћени су као добри велепоседници. Кажу да је на њиховом имању између два светска рата била најбоља ергела коња у држави. Стогодишњи или можда двестогодишњи парк са више заиста ретких стабала, са дворцем у центру и језером познатим под називом “Рибњак”, сведоци су прошлих времена.
Након национализације, 1945, имање је дато на управљање пољопривредном добру у саставу „Агробаната“. Воћњака и винограда данас више нема, али дворац, парк са језером и шумом и даље су ту.
Текст и фото Т. Иваниш
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању