Пабло Ескобар је име које Колумбијци покушавају да забораве скоро три деценије. Био је један од најокорелијих криминалаца свих времена, оснивач нарко-картела Медељин осамдесетих година прошлог века, одговоран за не-зна-им-се-број отмица, бомбашких напада и убистава, у једном тренутку и један од најбогатијих људи на планети. Али, „краљ кокаина“ је такође одговоран и за, како научници тврде, темпирану еколошку бомбу.
Четири нилска коња, које је пре четири деценије Ескобар увезао да би красила његов приватни зоолошки врт, умножила су се, толико, да су почели да „приватизују“ једно од главних пловних путева у Колумбији, реку Магдалену. У недавно објављеној студији у часопису „Биолошка конзервација“ каже се да је одстрел животиња једини начин да се заштити животна средина.
– Очигледно је да нам је жао ових животиња, али као научници морамо бити искрени – каже колумбијски биолог Натали Кастелбјанко, једна од аутора студије. – Нилски коњи су инвазивна врста у Колумбији и ако сада не убијемо део њихове популацијe, ситуација би могла да измакне контроли за само десет или двадесет година.
Раст популације такозваних „кокаинских нилских коња“ започео је 1993. године, након што је полиција убила Пабла Ескобара и запленила његово луксузно имање „Хацијенда Напуљ“, површине 7.000 хектара, које се налази око 250 километара северозападно од колумбијске престонице Боготе, а данас је тематски парк. Животиње које су тамо пронађене смештене су у зоолошке вртове широм земље, али не и нилски коњи.
– Логистички их је било тешко премештати, па су их власти једноставно оставиле тамо, вероватно мислећи да ће животиње угинути – каже Кастелбјанко.
Међутим, нилски коњи не само да нису угинули, већ је њихова популација „експлодирала“. Годинама научници покушавају да израчунају колико их живи на пловним путевима Колумбије, а процене се крећу од 80 до 120 јединки. У сваком случају, реч је о највећем стаду нилских коња изван Африке, њихове постојбине. А очекује се, ако не буде одстрела, да ће њихов број и даље расти, до чак 1400 јединки 2034. године. И сви они ће бити потомци „кокаинских нилских коња“, једног мужјака и три женке. По студији, да би се раст популације зауставио, идеално би било да се сваке године одстрели или кастрира тридесет животиња.
Кастелбјанко објашњава да су у Колумбији нилски коњи искористили еволутивну прилику. Они у Јужној Америци немају природне предаторе, а и суша, која погађа Африку, ретко налети на Колумбију. Заправо, услови у њиховом јужноафричком дому изгледају толико идеални да су, како објашњава, Кастелбјанко, почели да се размножавају у ранијим годинама него што је то уобичајено.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању