Има ли данас шта изазовније него бити научник који је пронашао лек против најтеже болести – канцера, а уз то и научник који са својим тимом већ две године ради на производњи најсавршеније вакцине против опасног вируса корона која ће нас штитити годинама? Управо ово спада у научни опус и значајан истраживачки рад једног од наших најзначајнијих научника данашњице, др Владимира Цмиљановића који је родом из Србије, а живи годинама у Базелу, у Швајцарској.
Недавно је боравио у Београду због једног посебно значајног разлога због кога му је, како је сам признао, срце у грудима тукло као никада. Награда „Никола Тесла“, престижно национално признање које додељује Влада Републике Србије и Министарство спољних послова за заслуге у области науке којима се промовишу достигнућа српских научника у свету, ове године је припала управо њему, др Владимиру Цмиљановићу, генералном директору и оснивачу швајцарских компанија Swiss Rockets AG и RocketVax AG.
Неретко, у шали, Владимир воли да каже да је он основао „Swiss Rockets“ компанију, што у преводу значи „Швајцарске ракете, али да њоме управљају „српски пилоти“. За целокупан досадашњи научни рад и за велика достигнућа у области медицине др Цмиљановић је награђиван у Швајцарској, а ово му је прва награда у земљи у којој је рођен.
– Докторирао сам на пољу нове врсте лечења одређених тумора и оно што је револуционарно јесте да смо пронашли начин да блокирамо раст малигних ћелија. Тиме се бавим од 2005. године и сва истраживања сам радио на Универзитету у Базелу, заједно са мојим професом Мајкл Холом, Швајцарцем америчког порекла. Прву генерацију тог лека открио је професор Хол и он је заслужан за откриће ензима који се зове „mTOR“, за који данас знају сви из света науке, али и шира заједница. Заједно са професором Холом сам радио на блокади тог ензима помоћу природне супстанце која се зове рапамицин. Др Хол је пронашао рапамицин који расте на површини камена на острву Рапануи, на Филипинима, и открили смо да он у ствари блокира раст гљивица. Расте као маховина и прво смо мислили да је у питању антибиотик. Не каже се случајно да је лек свуда око нас, у природи. Професор је рапамицин пронашао 90-их година и само тамо постоји ова супстанца. Дошао је до сазнања да у гљивицама постоји један ензим, а да његов раст спречава управо рапамицин и да је за развој канцера довољно да се блокира тај ензим. И онда му је дао име на енглеском језику TOR (Тarget of Rapamicin). Затим је још један амерички хемичар Стјуарт, наш пријатељ, пронашао да се тај исти ензим налази и у људским ћелијама, па смо тај људски ТОР истражили и видели да он спречава раст канцерогених ћелија. Одмах иза тога је велика компанија „Новартис“ ушла са нама у истраживања, па смо тај рапамицин мало хемијски оптимизовали и настао је нови лек који се зове „афинито“ или „еворолимус“ који је регистрован 2010 године и лечи неколико тумора: рак дојке, бубрега, једну врсту ретког рака на мозгу и неуроендокрини тумор на панкреасу. То је била прва генерација овог лека.
У којој фази болести је потребно узети овај лек да би се победио канцер?
– То зависи од тумора. Лек се узима за оне туморе где је доказано да је тај „mTOR“ сигнални пут, односно да је он активиран. Прво се даје хемиотерапија, а уколико се види да она не функционише, даје се овај лек. И то се показало као успешно. Он се налази и код нас на тржишту и на позитивној је листи лекова.
Пише Бранка Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању