Ratko Vujović brine o “Večnim kućama”

Krhko je ljudsko biće: koliko god bio jak i otporan na sve nedaće, čoveka ipak parališe strah od nemoći – i smrti. Ali, ni na kraju životnog puta, nismo svi isti. Ima onih koji traže nadgrobne spomenike od poseb og mermera, a pojedine nema ko ni da sahrani. Ma kako nam svima teško pada da mislimo o smrti, neki čak ni na sahrane ne mogu da odu zbog toga, i to je deo života. A svaki čovek kada se upokoji zaslužuje da počiva u miru, na lepo uređenom, čistom i održavanom groblju. Neko mora o tome da brine, to je dug potomaka prema svojim najmilijima, ali i celog društva prema prethodnim generacijama.
– Svakog drugog dana dođem na supru ov grob i još dok se približavam, kao da ga vidim iza ćoška. Lepo se ispri amo i imam utisak kao da sam sa njim na pikniku. Jednostavno nemam osećaj potpune praznine i žalosti – kaže nam starija sugrađanka na beogradskom Novom groblju. tom trenutku, grupa turista prolas om kroz Arkade po sunčanom oktobar kom danu saznaje da su tu sahranjeni serdar Janko Vukotić, Nikola Pašić i Milenko Vesnić. Potom odlaze do Aleje velikana gde se nalaze grobni e: Petra Kočića, Jovana Popovića, Ilije Milosavljevića Kolarca, vojvode Živojina Mišića… Nakon toga obilaze Aleju zaslužnih građana gde počivaju, zmeđu ostalih, i Momo Kapor i Brana Crnčević.
Sve je lepo, čisto, uredno i sa puno zelenila. Kao što je i opevano u našoj poznatoj pesmi „O groblje, groblje, ti bašto šarena“, tako i beogradsko Novo groblje, kao i najveće parisko Per La ez, odaje utisak velikog vrta.
Vojvodi Vojinu Popoviću–Vojvodi Vuku, jednom od najpoznatijih zapo ednika srpske vojske, učesniku u bor ama za Makedoniju u Balkanskim rato ima i Prvom svetskom ratu podignut je spomenik u parku na Topličinom vencu. Izradio ga je tada poznati vajar Đorđe Jovanović 1936.godine, a podigli su ga saborci Vojvode Vuka i članovi njegove porodice.

Nastavak pročitajte u broju 3119.