У срцу Истре, свега осам километара од Пуле, налази се Водњан, мали градић у ком као да је време стало. Уске уличице поплочане каменом, високе камене куће са дрвеним капцима и мирис маслина који се шири из дворишта, чине да се посетилац на тренутак осети као да је крочио у прошли век.
Водњан се први пут помиње давне 1150. године, а вековима је био средиште заната, трговине и културе. Његово историјско језгро сачувано је готово нетакнуто, а уличице које вијугају међу кућама и данас одишу духом средњег века. Ходајући њима, може се чути и посебан говор – истроромански језик, који користе староседеоци, познати као „Бумбари“.
Град је познат и по својој импозантној Цркви Светог Блажа, највећој у Истри, са највишим звоником од 61 метар који се надвија над крововима и подсећа на венецијански торањ Светог Марка. Иза главног олтара чувају се реликвије светаца и збирка од чак 730 уметничких дела из периода од 5. до 19. века, што ову цркву чини правим малим музејом.
Водњан је, међутим, много више од каменог сведочанства прошлости то је град прича, легендарних рецепата и јединственог начина живота.
Бумбарска торта за понос
Једна од највећих гастрономско-културних драгоцености овог места је чувена Торта де мандоле, позната и као Бумбарска торта. Ова традиционална посластица прави се од свега три састојка: јаја, шећера и бадема, а главни састојак како откривају вични кувари су стрпљење и љубав.
Некада су домаћице беланца мућкале и по сат времена, ручно, док смеса не постане лагана и пенаста. Тајна успеха лежи у спором мешању и печењу у хладној рерни, која се тек затим укључује. Резултат је изузетно мирисна, сочна и укусна торта која се у Водњану спрема за Божић, Ускрс и велике породичне свечаности.
Назив „бумбарска“ потиче од надимка мештана „Бумбари“. О пореклу тог имена постоји неколико занимљивих прича: једни тврде да га је лично смислио цар Фрањо Јосиф, који је приликом посете Водњану рекао: „Ma che gente burbera!“ („Какви нељубазни људи!“), што су домаћини погрешно разумели као „бумбара“. Други верују да су назив добили по гласној градској музици чији су звуци одјекивали бум… бум… по улицама, док трећа легенда каже да су војници који су пили локално вино узвикивали „Буона бумба!“ – добро пиће!
Да би се сачувало богато усмено наслеђе, Туристичка заједница Водњана покренула је пројекат „Водњанске шторијице“ – збирку прича, легенди и предања из Водњана, Галижане и Пероја.
Пише Марија Стојилковић
Фотографије ТЗ Водњан/Лорис Зупанц
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању