Када видите толику количину пензионера окупљених на једном месту, прва помисао је да је то неки њихов протест због малих пензија. Али ако их тако удружене видите у граду Крку на истоименом острву на северу Јадрана, то значи да је туристичка предсезона у пуном јеку. Можда баш зато што немају толико мале пензије, дошли су из свих крајева света да упознају део света у коме још нису били. Наравно, у време када је пријатно топло, а није врућина, и када на мору није гужва да на миру могу да разгледају лепоте древног града, па и да боље чују шта им водич објашњава.
А имају шта и да чују и да виде. Насељен још у време праисторије, Крк ипак највише „памти“ доба када је ово био део римског царства, а доказа за то има по читавом острву, понајвише у самом граду Крку, као и око Омишља, Пунтарске драге и Башке. Убедљиво најстарији римски споменик су очувани градски бедеми који ту стоје јос од четвртог века пре наше ере, а водичи наглашавају да је запис о овим зидинама написан у време велике поморске битке између снага Јулија Цезара и Помпеја у мору око Крка, где је Цезарова флота претрпела велики пораз.
Ако знамо да да су га називали „Златно острво” (Инсула ауреа), уопште није чудно што су кроз силне епохе многи желели да освоје Крк и ту се настане. Кад су отишли стари Римљани, ту су своје прсте уплели Византинци . Временом је Крк постао и седиште бискупије као дела католичке цркве са седиштем у Риму. Наравно, и словенским народима који су тражили нова места за живот није измакла лепота острва тако згодно смештеног близу обале, па су и они дошли да уживају. Међу тим хрватским досељеницима највише се истакла породица Франкопан чији су кнезови ту владали скоро три века. То је једина породица на јадранским острвима која је стекла моћ у европским размерама.
Е, сад, историјске околности често умеју да помрсе рачуне, што за Крчане значи да су потпали и под млетачку власт. Кад гле, ето и Хабсбурговаца који су наступили кад је пропала Млетачка Република. Онда они Крк мало дају Французима, за шта је био заслужан Наполеон, па га опет узму назад, и тако све до Првог светског рата. Будући да су тако близу, и Италијани су пожелели да мало владају Крком, али не тако дуго као што су мислили.
Није нам намера да држимо, макар и овако кратак, час историје, али како је свако од освајача оставио свој печат, у Крку ћете на сваком кораку наићи на трагове те дуге и занимљиве прошлости. Где год се окренете пред вама је нека вредна знаменитост која говори о прохујалим крчким временима. И стално се открива нешто ново.Тако је недавно, при неким новим ископавањима откривена античка касица из другог века са 100 новчића на којима су ликови римских царева из другог века. Чак и у то време тај новац није имао неку велику вредност, али је власник имао намеру да сачува своју уштеђевину, па је бронзане кованице сместио у тајно скровиште у зиду. И ево их сада на сунцу после толико времена. А другом приликом, при реконструкцији једне грађевине, неки је зидар случајно каменом оштетио зид и ту открио стара слова, да би се показало да читав зид има записе из 16. века.
Пише Ивана Стамболић
Фотографије: Архива града крка и И.С.
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању