ЧАРИ СУБОТИЦЕ
Разноликост која спаја

Суботица, најсевернији град наше земље, чинила је и даље чини спој различитих култура, језика, традиција које су годинама на различите начине становници чували од заборава и у складу са временом обогаћивали. Неколико пута је назив града мењан кроз историју, да би данашње име добио у 17. веку. Захваљујући свом положају, Суботица је препозната као место са пољопривредним, индустријским, културним, историјским, природним, туристичким и још многим значајима. Од посебног значаја за туризам јесте и оближње Палићко језеро, због ког Палић сваке године представља избор великог броја туриста.

Најстарији подаци који говоре о томе када су простори који данас припадају граду Суботица били насељени јесу они у вези са археолошким истраживањима на обалама језера Лудаш, и чији резултати кажу да је то време леденог доба. Док најзначајнији историјски тренутак представља онај који се везује за Суботицу као „слободан краљевски град“, када је крајем 18. века донета Повеља Марије Терезије. Уколико желите да сазнате нешто више о томе ко су били цар Јован Ненад, Лајош Вермеш, Иван Сарић, Александар Лифка, Бела Лугоши, Деже Костолањи, Данило Киш и још многа друга позната имена овог града, онда је прави избор да приче о њима саслушате од локалаца уз квалитетно вино и песме Звонка Богдана.

Када дођете у центар града, окренувши се око себе, прво што можете уочити јесте оно што представља симболе Суботице. Градска кућа, као највећи и највидљивији, а затим и позориште, споменик цару Јовану Ненаду, градска библиотека, корзо, фонтане… Списак се овде не завршава, те обиласком града имате прилику да наиђете на грађевине које подједнако доприносе јединственој лепоти као и претхоно наведено: Савремена галерија (чувена Рајхлова палата), Градски музеј, верски објекти, школе, високошколске установе… А изнад свега, посебност Суботице и места која јој припадају огледа се у томе што их насељавају људи који прихватају и негују разноликост. Слободно можемо рећи да се дух сецесије осети на сваком кораку. А не би требало занемарити ни гостопримство и богатство укуса, за које се, ништа мање од угоститељских објеката и манифестација, брину и домаћини, спремајући јела и пића по традиционалним рецептима народа који у Суботици и околним насељима живе.

Текст и фотографије Дарија Сворцан

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању