Крајње необична уметничка персона је Али Шери (46). Необичан је начин на који користи обичне материјале попут дрвета, стакла, гвожђа. Необични су и неки сами материјали које откупљује на лицитацијама европских аукцијских кућа. Међу њима су и људске лобање. Необичне су комбинације његових видео-радова са материјалним предметима. А, можда, су најнеобичније теме његове уметности.
Прошле године је имао изложбу у Националној галерији у Лондону под називом „Да ли ћемо да крваримо ако нас убодете“, о покушају анархиста или лудака да оштете платна у тој галерији, са питањем – шта доводи до тога? Ове године је добио „Сребрног лава“ на Бијеналу у Венецији за поставку „Титани“. Њу чине три тајанствене скулптуре бића која нису са овог света и три видео-инсталације под називом „О људима, боговима и блату“.
Обе те изложбе део су већег пројекта који је Шери назвао „Географијом насиља“. Њим покушава да одговори на питања како се насиље уклапа у предео у којем настаје, и какве везе имају друштвене и политичке кризе са тлом на коме се одигравају. У оквиру тог пројекта, Шери је најпре снимио два кратка документарна филма. Први „Плоче“ (тектонске) истражује историју земљотреса у Либану и концепт катастрофе, земљотресе као метафоре за непрекидни ланац насиља који је оставио трага на шири регион. Други филм „Копач“ је снимљен у археолошком налазишту у Уједињеним Арапским Емиратима, некрополи старој пет хиљада година и прати дневну рутину једниног чувара тог налазишта Зеиба Кана. Филм се бави конструкцијом националног идентитета на рушевинама из прошлости.
„Брана“ говори о могућности стварања новог света и први је Алијев играни филм који отвара пут у натприродно бавећи се митовима о створењима направљеним од блата.
– Током историје човечанства у различитим културама и добима људи су у мешању воде и земље видели настанак човечанства, па је у јеврејском учењу то Голем, у хришћанском предању први човек Адам створен је такође од блата, баш као и Енкиду у месопотамском „Епу о Гилгамешу“ – објашњава нам редитељ „Бране“ у којој пратимо живот Махера, физичког радника у циглани смештеној поред бране Марави, на реци Нил.
Пише Срђан Јокановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању