Италијански редитељ је снимио изврсно дело „Догмен“ о односу малих и убогих према моћнима и бахатима, о томе како обожавање може да прерасте у трагедију, а у разговору за наш лист открива да је бајка о дрвеном лутку Пинокију саставни део свих његових филмова
Овај вредни и љубазни Римљанин прославио се пре тачно десет година када је снимио филм „Гомора“ о италијанском подземљу. Сјајан филм, али и велика узбуна: писац истоимене књиге по којој је филм снимљен Роберто Савијано и сам Гароне били су дуго под полицијском заштитом, јер су им мафијаши озбиљно претили због свега што су о њима открили. С обзиром да је и тада, као и сада, често користио аматере и натуршчике, после снимања филма је десетак „глумаца“ из „Гоморе“ ухапшено због организованог криминала!
Тај филм донео му је силне награде, па и „Гран При“ на Канском фестивалу. Касније се бавио другим темама, али увек је био ангажован, политички или друштвено. Волели смо његова остварења „Ријалити“ о тужној судбини звезде телевизијских програма, као и „Приче над причама“ у којој је окупио међународну екипу глумаца – од Салме Хајек до Венсана Касела и Џона Рајлија. Овог пута је Матео Гароне (50), син позоришног критичара (отац) и фотографа (мајка), чији су деда и тетка били глумци, стигао чак и до тога да се после награде у Кану за најбољег глумца у „Догмену“, његов филм уврсти и међу кандидате за „Оскара“.
Нови Гаронеов филм, ускоро и пред нашом публиком, заправо је прича о злоупотреби власти и моћи, о поштеном човеку који покушава да се држи својих принципа упркос окружењу којим превладава себичност и неморал. Власник радње за чување паса и њихово лечење је локална доброћудна замлата Марчело коју сви воле и која све своје суграђане из малог, приморског, села воли. Највише воли ћерку из пропалог брака и своје псе. Све док једног дана то село не дође у ситуацију да се подели на „наше“ и „њихове“. Марчело, који је лако излазио на крај са најагресивнијим ротвајлерима, а не уме да се избори са агресијом људи, сада мора да бира, а то је ужасна ствар…
Са Гаронеом сам разговарао на крају Канског фестивала када је већ било извесно да ће „Догмену“ припасти некаква важна награда – овог пута је добио невероватни главни глумац Марчело Фонте. Моје прво питање га је збунило и када се после неколико секунди „прибрао“, објаснио је шта му је помешало мисли.
Наставак прочитајте у броју 3122.