Почетком октобра је руска Дума ратификовала споразуме о припајању Доњецке и Луганске Народне Републике, као и Херсонске и Запорошке области Руској Федерацији. Потом је председник Владимир Путин на споразум ставио свој потпис чиме је, гледано из Москве, операција припајања завршена и запечаћена.
Ратификацији и Путиновом потпису претходио је референдум на споменутим територијам крајем септембра, на којем су грађани великом већином гласали за припајање Руској Федерацији.
Подсећамо, у украјинским источним територијама Доњецку и Луганску још у мају 2014. одржан је референдум са питањем “Да ли одобравате независност Народне Републике Доњецк (Народне Републике Луганск)?” на који је, према проруским званичницима, скоро 90 одсто изашлих гласало за независност. Пре тога, у марту исте године, по истом рецепту, Република Крим је постала руска федерална јединица. Очекивано, ниједан од ових референдума, укључујући и последње септембарске, Украјина није признала, као ни велики део света.
Да ли ће границе Руске Федерације у будућности укључивати и четири нове територије одлучиће мировни споразум између Украјине и Русије, кад год да се догоди.
У међувремену је руски портал Раша Тудеј (РТ) дао анализу економске користи које Русији доноси припајање две републике и две области. Уједно, ова анализа показује и шта би Украјина изгубила уколико исход рата буде онакав какав Москва жели.
Тако, уколико Украјина на бојном пољу изгуби Донбас, Херсон и Запорожје изгубиће скоро 109.000 квадратних километара или више од 15 одсто своје укупне површине. Више од осам милиона људи живи на том простору који крије богатство, као и 5,6 милиона хектара обрадиве земље. За илустрацију, Србија има око 5,7 милиона хектара обрадиве земље.
Донбас, (или Доњенцки басен) који обухвата територије и Доњецке и Луганске НР, са економијом заснованом на угљу и челику, био је, како каже РТ, индустријско срце Украјине. Доњецка Народна Република (ДНС) учествовала је са 20 одсто у украјинској индустријској производњи до 2014. године. У том региону, богатом минералима, налази се четврто највеће поље угља у Европи, чије се резерве процењују на десет милијарди тона. До 24. фебруара у Донбасу је радило 115 рудника угља који су производили око 70 милиона тона тог енергента годишње. У Доњецкој области налази се и осам термоелектрана.
Луганска Народна Република (ЛНР), наводи РТ, важно је саобраћајно чвориште и пре почетка рата имала је развијену металуршку, машинску и пољопривредну индустрију. Ту су и хемијске и фармацеутске фабрике, као и неколико рудника угља. Тамошње власти истичу и велики пољопривредни потенцијал ЛНР, посебно кад је о производњи житарица реч.
Пише М. СТАМАТОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању